Светска банка даје 600 милиона долара

Светска банка управо је одобрила Србији нови програм помоћи за наредни четворогодишњи период вредан 600 милиона долара. Сваке од следећих година закључно са 2011. моћи ћемо да се, за разне пројекте, задужимо по 150 милиона долара. Ова средства ће моћи да се позајме по најповољнијим комерцијалним условима, бољим него што би Србија могла да их обезбеди из било ког другог извора, каже за наш лист Сајмон Греј, од лета нови директор Канцеларије Светске банке у Србији. Камата је практично једнака ЛИБОР-у, међубанкарској камати на међународном тржишту. Конкретни пројекти, иначе, још нису одобрени, а на Влади Србије је коначна одлука о томе који су јој потребни и колико средстава жели да узме од Светске банке.

Греј каже да је приступ у вези с коришћењем ових средстава флексибилан, што значи да сви пројекти нису унапред познати, већ се зависно од актуелности могу кандидовати. "Ви сте сада средње развијена земља, зрео, софистициран партнер Банке и избор је ваш", рекао је он.

Упоредо са подстицајима европским интеграцијама, кроз Стратегију партнерства са земљом, јер сада смо на том, вишем нивоу односа, Светска банка подржава у сарадњи с Владом Србије неколико приоритетних циљева. То су, пре свега,  подстицаји за повећање приватног сектора ради достизања европских стандарда. У тој области је доста учињено, а тај напредак треба осигурати и даље, макроекономском стабилношћу пре свега.

– Учешће јавних расхода у БДП-у поново благо расте, што нас забрињава и зато Банка подржава министра финансија у напорима да се то смањи. Битно је да се обезбеди и квалитет јавних расхода како би се та средства што боље употребила. Средства из НИП-а, на пример, треба усмерити у добре пројекте, такође и она на општинском нивоу. Приватизација друштвених предузећа је при крају, а добро је што се започиње с приватизацијом јавних предузећа – каже први човек Светске банке у Београду.

На питање о овдашњим дилемама да ли националну нафтну компанију приватизовати мањинском или већинском продајом капитала, Сајмон Греј каже да би приватизацију ове компаније требало спровести на конкурентан начин како би потрошачи добили што боље услове коришћења енергије. "Србија може само профитирати од доласка доброг, стратешког инвеститора у овом сектору. Најбољи начин да се то постигне су јасна правила да ће тај неко пословати по тржишним условима, такмичарски систем и само тако ћете добити доброг инвеститора."

У последњих седам година на побољшању пословне климе доста је урађено, међутим, инфраструктура још заостаје, тако да пројекти Светске банке управо предвиђају улагања у аутопутеве, железницу, водопривреду. Банка је, на пример, вољна да нам за железницу одобри позајмицу од 100 милиона долара.

Један од циљева Банке за наредни период биће обезбеђивање равномерног развоја, као и стварање услова да и сиромашнији слојеви попут пензионера, или неких група становништва, као што су Роми, имају користи од укупног напретка земље. У последњих шест година просечни приходи су удвостручени, а сиромаштво је преполовљено. Ту су и пројекти запошљавања у борском региону, а тај пројекат биће примењен и за руднике "Ресавица", објашњава Сајмон Греј.

Управљање ризицима у природној средини и ризичним ситуацијама такође је наведено као један од приоритета Светске банке у наредном четворогодишњем периоду у Србији. Већ је почела примена, између осталог, пројекта за смањење загађења Дунава . "Сви прихватамо реалност климатских промена и глобалног загађења. Србија је, на пример, последњих година често имала поплаве. Зато покушавамо да влади покажемо да треба стратешки да гледа на ове проблеме, да се прављењем дренажа осигура од штета и смањи трошкове који ће јој се неминовно испоставити."