Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Против трампе 75 одсто грађана Србије

Више од 75 одсто испитаних грађана Србије не би пристало на брже приступање ЕУ уколико би оно било условљено признањем независности Косова и Метохије, резултат је истраживања јавног мњења агенције "Публикум", које је јуче представљено јавности. Истраживање је показало да би само 14 одсто испитаних прихватило да признавање независности јужне покрајине буде услов за убрзане европске интеграције. На питање: Уколико би брже приступање ЕУ било условљено признањем независности Косова и Метохије, да ли би тај услов требало прихватити – одговарало је 1.300 испитаника који су симпатизери шест релевантних политичких партија, рекао је руководилац истраживања Слободан Миладиновић на конференцији за новинаре.

На то питање одрично је одговорило око 90 одсто симпатизера и бирача Демократске странке Србије, Социјалистичке партије Србије и Српске радикалне странке, преко 63 одсто симпатизера Демократске странке и преко 56 одсто бирача Г 17 плус. Око 60 одсто симпатизера Либерално-демократске партије сматра да би таква понуда била прихватљива.

На питање који је најправеднији исход преговора о Косову и Метохији преко 57 одсто испитаника се изјаснило да би то била аутономија покрајине у оквиру Србије, док 24,83 одсто сматра да је подела Косова прихватљива опција, четири одсто да се то питање може решити трајним међународним протекторатом, а око пет одсто као решење за покрајину види независност.

Када је реч о очекиваном исходу косовских преговора, око 41 одсто испитаних грађана сматра да ће то бити самосталност покрајине, више од 16 одсто аутономија у оквиру Србије. Исто толико сматра да ће покрајина остати под међународним протекторатом, док 11 одсто испитаних решење види у подели Косова на српски и албански део.

Политику Владе Србије у решавању косовског питања подржава преко половине испитаних, једна четвртина нема став, а исто толико испитаних се не слаже с политиком коју води Влада Србије. Највећу подршку, међу испитанима, влада ужива код бирача ДС, ДСС, Г 17 плус, али и СПС и СРС, док 70 одсто испитаника, који су присталице ЛДП, сматра да је државна политика о том питању лоша.

На питање да ли је за стратешко партнерство Србије са ЕУ, потврдно је одговорило око 67 одсто испитаних, док је преко 57 одсто подржало стратешко партнерство са Русијом, а преко 67 одсто се изјаснило да није за стратешко партнерство Србије са НАТО-ом.

За сарадњу са ЕУ највише је симпатизера ДС, ЛДП, Г 17 плус и ДСС, док се број испитаних код радикала и социјалиста креће око половине испитаних.

Осим симпатизера ЛДП-а, испитани бирачи свих других странака су углавном против уласка Србије у НАТО, а за стратешко партнерство са Русијом убедљивом већином од преко 73 одсто изјаснили су се бирачи ДСС, СРС, СПС, преко 40 одсто испитаних симпатизера демократа и Г 17 плус сматра да је партнерство са Русијом корисно за Србију, а преко 72 одсто испитаних присталица ЛДП-а изјашњава се против.

Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић оценио је да је већи број испитаника боље обавештен о косовским преговорима сада него у септембру када је рађено претходно истраживање истичући да је то захваљујући и раду Министарства за Косово и Метохију, али и томе што су преговори у кључној фази.

Он је нагласио да Србија не би требало да бира између партнерства са ЕУ и Русијом, већ да би требало да сарађује и с једнима и с другима, а да ли ће та сарадња бити могућа на тај начин "зависиће од мудрости и способности српских политичара".

Вукадиновић је приметио да се у односу на раније истраживање повећао број испитаника који су за стратешко партнерство Србије са Русијом, онолико колико се смањио број испитаника који су за стратешко партнерство наше земље са НАТО-ом.

Истраживање је рађено за потребе Министарства за Косово и Метохију.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.