„Народна” музика за рокере у џинсу

Иако је један од најпопуларнијих и најцењенијих кантаутора у Словенији, о Влади Креслину се код нас мало зна. Ретки су они који се сећају словеначког бенда „Мартин Крпан”, чији је Креслин био фронтмен током осамдесетих година 20. века. После распада ове групе креће у нове авантуре. Пре више од две деценије основао је састав „Белтиншка банда”, један од првих етно-бендова на просторима бивше Југославије, специфичан и по томе што су у њему свирали музичари стари, у просеку, осамдесетак година. Али, поред етна, не запоставља ни љубав према рокенролу, будући да има и групу „Мали богови”.

Каријера Владе Креслина, дуга више од три деценије, испуњена је и музиком за бројне филмове (у некима је чак и глумио), позоришне представе, а аутор је и неколико књига. Иза себе има бројна издања, наступао је широм света, од Аделаиде до Барселоне, а његови традиционални концерти у Цанкарјевом дому (са гостима као што су Раде Шербеџија, Влада Дивљан, Влатко Стефановски…) један су од најзначајнијих културних догађаја у Љубљани сваке године.

У жељи да се и српска публика упозна са радом Владе Креслина издавачка кућа „Далас рекордс” наредних дана ће објавити његов последњи албум „Цеста”. Словеначки кантаутор у интервјуу за „Политику” истиче да би овај албум могао бити врло интересантан за публику у Србији.

– Плоча је занимљива јер има неких дуета, на пример са Неном Беланом, као и италијанских верзија неких мојих ранијих песама. Пријатељи ми кажу да би моја музика одлично пролазила у Србији, јер она није типично словеначка – није хладна, више припада равници и Циганима.

Доста наступа по иностранству. Словенија је, како каже, исувише мало тржиште за тамошње музичаре:

– Пре два месеца био сам у Америци и тамо су ми рекли: „Ти целог живота наступаш на `Менхетну`, у земљи од два милиона људи”. Али, ја имам широк дијапазон наступа. Осим што наступам сам, имам литерарне вечери, свирам са рок групом „Мали богови”, имам и састав „Белтиншка банда” са којом сам пре 20 година почео да се бавим етно-музиком у Словенији. То је постао култни бенд, јер ту свирају музичари стари 80 година, наш покојни басиста имао је 95 година. Било је то десет година пре „Буена висте соушал клаба”.

Креслин је два пута био предгрупа америчком саставу R.E.M у Словенији, а пре четири године у „Тиволију” је чак и засвирао са члановима групе.

– Они су пре десетак година постали, на неки начин, моји фанови. Дружили смо се пре концерта, а онда ми је Питер Бак у једном тренутку рекао: „Је л` знаш да свираш `Passanger`? Хајде, изађи на бину!” Изашао сам, одсвирали смо ту песму и било је одлично.

Каријеру Владе Креслина обележавају два потпуно различита музичка правца – рокенрол и етно. Признаје да то пре 20 година никако није било спојиво.

– После једног концерта у Цанкарјевом дому, у новинама је писало: „Рок за даме у крзну и народна музика за рокере у џинсу”. На великим концертима свирамо сви заједно, има нас 13 на сцени и ту певају и моји родитељи. Своје родитеље сам укључио у целу причу, зато што сам желео да мало живну, путују, а не да седе код куће и размишљају колико су стари. Мој тата снима сада деби албум. Има 81 годину, али када се попне на бину он је као Џони Кеш, са црним шеширом, гитаром… Публика „пада”, јер када на сцену изађе неко ко има више од 80 година, њему мораш да верујеш.