Ништа без оптимизма

После четири године паузе, београдски састав „E Play” је објавио нови албум „Драго ми је што смо се упознали”. Група која ових дана слави деценију постојања дебитовала је на „Урбан демо фесту”. Победа на том фестивалу омогућила им је да сниме први албум и да се наметну, јер је њихов звук био пријатно освежење на нашој „учмалој” рок сцени. Осим тога, издвојили су се и по томе што су, за разлику од већине српских бендова, велику пажњу посветили визуелном идентитету и видео презентацији своје музике.

Претходни албум „Crime” објављен је за ПГП РТС, али је бенд „E Play” у међувремену променио издавача. Нови компакт диск, трећи по реду, изашао је за „Егзит”, тачније „Синема сити”. Албум је, појашњавају чланице београдског бенда Маја Цветковић и Биљана Тодоровски у интервјуу за „Политику”, објављен у склопу новосадског филмског фестивала и, на неки начин, представља саундтрек овог фестивала.

– Свирали смо у недељу на затварању „Синема ситија”, а и пре сваке конференције или пројекције пуштали су музику са нашег новог албума. Била је то одлична прилика да се представимо и некој публици која, иначе, то не би слушала, а с друге стране, они су нам омогућили нешто што други издавачи нису могли – добру промоцију и бесплатан даунлод албума, што нам се посебно допало с обзиром да је дистрибуција у Србији прилично лоша. На тај начин ћемо моћи да допремо до људи овде, али и у региону. Од данас је на веб-сајтовима exitfest.org и exitmusic.tv могуће скинути цео албум потпуно бесплатно. У ери илегалног скидања музике продаја албума је прошлост, нарочито овде. Зато смо, заједно са издавачем, одлучили да изађемо у сусрет свима који желе да чују наш албум.(/slika2)

Албум носи назив „Драго ми је што смо се упознали”, уобичајен израз у свакодневном говору. „E Play” су овако, на симболичан начин, желели да захвале свима који годинама раде са њима.

– За разлику од мрачног назива претходног албума „Crime”, желели смо да дамо мало оптимизма себи и другима и наду да ће бити боље. Албум је, као и претходни, продуцирао Никола Врањковић који је, овога пута, надмашио самог себе, а много је помогао и Марко Њежић. Уложили смо доста труда око продукције и мислим да се то чује на албуму. И први коментари су да је албум много зрелији, квалитетнији, у току са светским трендовима. „Драго ми је што смо се упознали” доноси више електронике, али остали смо у енергичном гитарском фазону. На албуму имамо и неколико сјајних гостију – ту су Хаса из „Блокаута”, Бане из „Саншајна”, Алек из групе „Eyesburn”, а Марко Настић нам је урадио ремикс нумере „Too Late”.

Групу „E Play” очекује наступ на отварању фестивала „Егзит”. Наиме, они ће свирати прве вечери, 9. јула на Фјужн бини на Петроварадинској тврђави. Сећају се како су, одмах после објављивања деби албума, свирали на главној бини Тврђаве пред 12.000 људи, што је за тако млад бенд било веома значајно.

– Мислим да је „Егзит” важан, ако ништа друго због тога што долази много људи из иностранства и може да се упозна са тобом. Прошле године смо свирали, такође, на Фјужн сцени у време када су на главној бини наступали „Министри”. Иако смо мислили да због тога наш концерт неће бити посећен, било је препуно и наступ је био одличан. И пре неколико година свирали смо у неком лошијем термину и мислили смо да то нико неће видети, међутим после тога смо добили пуно писама и коментара из региона.

Од септембра група креће на турнеју на којој ће представити нови албум. За октобар планирају и велики промотивни концерт у Београду. И до сада је састав „E Play” свирао малтене на читавом простору бивше Југославије.

– Прошле године смо свирали у „Метелковој” и било је фантастично. Звали су нас из Словеније да поново дођемо у септембру. После једног концерта на новосадском „Спенсу” у организацији „Егзита”, на коме су главне звезде били „Asian Dub Foundation” контактирао нас је организатор из Италије. Одмах после тога отишли смо у Италију да свирамо.

Састав „E Play” већ годинама се усталио у постави Маја Цветковић, Биљана Тодоровски, Дамјан Дашић и Марко Миливојевић. Данас су чланови овог београдског бенда поносни што су издржали и опстали током протекле деценије. Уосталом, како истичу, пуно радости је проистекло из бављења музиком.

– Музичарима није нимало лако да тако дуго буду заинтересовани за једну ствар, да буду посвећени, долазе на пробе, концерте, да дају све од себе, а мало им се враћа, нарочито ако говоримо о новцу. То је велики ентузијазам. Битно је и да атмосфера у бенду буде добра. Имали смо прилике да свирамо пред великим бројем публике, да путујемо, упознајемо различите људе. А све тешкоће дођу и прођу. Срећни смо што смо издржали. Волели бисмо да у будућности свирамо много више у иностранству и региону, јер Србија је стварно мала. Желели бисмо да свирамо свуда – од Јапана до Њујорка и сматрамо да то није немогуће. Зашто неки српски бенд не би могао да успе у иностранству? Битно је само погодити добар тренутак.