Струја за Европу из Сахаре

Група од двадесетак великих концерна планира да у наредним деценијама снабдева Европу, пре свега Немачку, струјом из Сахаре. Први конкретан сусрет заинтересованих фирми – међу њима су „Минхенер Рик” (највеће светско реосигурање), „Сименс”, РВЕ, Дојче банка... – заказан је за средину јула, у баварској престоници Минхену.

Прве анализе говоре да ће немачки концерни успети да пронађу заједнички језик око производње еколошке електричне енергије у Сахари. Очекује се да би, после тога, Немци понудили да у посао „ускоче“ и друге велике фирме из Шпаније, Француске, Италије, Грчке ... Главни заговорник ове идеје, „Минхенер Рик”, процењује да неће бити проблем да се обезбеди новац за овај еколошки подухват у пустињи.  Процењује се да је реч о инвестицији „тешкој” 400 милијарди евра, од чега би 350 милијарди било утрошено за изградњу џиновске соларне „фабрике” струје, а 50 милијарди за нове далеководе.

„Желимо да у наредне две-три године обавимо све припреме за изградњу”, изјавио је Торстен Јаверек, један од шефова „Минхенер Рика”, наводећи да би из постројења у Сахари, налик оном које већ неколико година производи струју у Калифорнији, могло бити „покривено” око 15 одсто укупне потрошње струје у Европи. Први киловати, према садашњим плановима, могли би да крену пут Европе за десет година.

Заговорници идеје о коришћењу соларне енергије којa „засипа” Сахару – простор од скоро девет милиона квадратних километара где максимална дневна температура достиже између 50 и 60 степени – одушевљено су поздравили планове немачких концерна. Према неким рачуницама које наводе немачки медији, соларно огледало у пустињи величине 360 пута 360 километара могло би да прикупи енергију довољну да подмири потребе целе планете.

Није, међутим, све тако једноставно. Постоји неколико проблема који могу озбиљно да поремете планове за производњу струје у Сахари. За Европљане је најважнији услов да соларна постројења буду постављена у некој држави „стабилне политичке демократије”, што тренутно, како пише „Зидојче цајтунг”, није ниједна земља од Атлантика до Црвеног мора. Други значајан камен спотицања је, тврде скептици, велики губитак током преноса електричне енергије на даљине од неколико хиљада километара.

Стручњаци из „Сименса” тврде да врхунска технологија већ успешно решава овај проблем и да ће у преносу струје модерним далеководима губитак енергије износити највише седам одсто.