"Птичје гнездо" дугачко 333 метра

Од нашег специјалног извештача
Пекинг, 15. децембра – Олимпијске игаре у Пекингу, које ће се одржати наредног августа, биће највеће сведочанство величине и брзине кинеског напретка. Гледајући како се паралелно приводе крају радови на више од 30 спортских борилишта, стиче се утисак да Кинези могу да ураде све што пожеле. Странци који су пре три-четири године последњи пут били у Пекингу, кажу да га једва препознају. И његови становници једва прате брзину израстања огромних небодера и несвакидашњих спортских објеката.

"Олимпијска" судбина породице На

Бивши фармер На Хели спада у неколико десетина хиљада људи који су морали да се преселе из насеља Вали у други део града, због изградње централног олимпијског комплекса у северном делу града. Претходних 17 генерација породице На живело је на месту на којем су недавно никли стадион "Птичје гнездо", дворана за пливачке спортове "Водена коцка" и још  неколико објеката. Игром судбине, На Хели се вратио на место својих предака, пошто је укључен у организацију Игара, а ових дана је у једном пекиншком магазину испричао своју "горко-слатку причу":

– Птичје гнездо се налази на месту где смо живели. Још памтим четири дрвета у нашем дворишту и три реда кућа. И тужан сам и срећан. Када је требало да се селимо, рекао сам им: Молим вас, само немојте да рушите куће пред нашим очима.

На Хели ипак има више разлога за задовољство. Годину дана пре но што је срушено насеље – 2001 – његова фирма је укључена у организацију Олимпијаде и тренутно опслужује више од 10.000 радника који граде "Птичје гнездо" (рекреација, медицинска брига, кетеринг...). Када се заврше Игре он ће наставити да ради тај посао за читав комплекс...

Квадрат у Олимпијском селу – 2.500 евра

Пут по олимпијским борилиштима, од којих ће она главна тек имати своје отварање, изгледа као обилазак светских чуда. У друштву српске олимпијске делегације данас смо обишли "Птичје гнездо" (атлетика, фудбал, отварање, затварање), "Водену коцку" (пливање, синхроно пливање, роњење), "Универзитетски комплекс" (одбојка), "Зелени олимпијски комплекс" (тенис), "Национални олимпијски центар" (ватерполо)... Олимпијско село, највеће и најбоље опремљено свих времена, распростире се на 66 хектара. У њему ће бити смештено око 16.000 спортиста, у становима (апартманима) од којих ниједан није мањи од 120 квадрата. Више од половине тих станова је већ продато, по више него папреној цени (2.500 евра за квадрат), посебно ако се има у виду то да је просечна плата у овој земљи око 300 евра.

Олимпијске игре су ујединиле снаге свих Кинеза који чине петину становништва планете, а велику помоћ дала је и њихова дијаспора. "Водена коцка", свемирска грађевина облика квадра (који је прекривен џиновским мехурићима и у њему нема бетона), изграђена је искључиво од новца Кинеза који не живе у својој земљи, а то их је коштало 100 милиона евра.

Олимпијски стадион, чији име сасвим одговара његовом изгледу, моћиће да прими 91.000 гледалаца. Висок је 69 метара, широк 297 м, а дугачак 333 м. Његова изградња кошта 200 милиона евра. У Кини је све тако и величанствено и јевтино, па зато никога не чуди да ће најскупља улазница за отварање игара коштати свега 500 евра што је готово дупло јевтиније него пре три године у Атини (900 евра). Најјевтиније улазнице на Олимпијади моћиће да се купе за око 10 евра.

За новинаре из штампаних медија и агенција обезбеђено је 5.600 акредитација. За носиоце ТВ права из свих земаља још 16.000 места.

Да није свих ових података, прича о Универзитетском центру у Пекингу звучала би фантастично. Овако, рецимо само то да у жили куцавици кинеског спорта постоји 40 катедри за исто толико спортова. Имајући све то у виду, кинески двоструки циљ – најбоље организоване Игре и највише освојених медаља – изгледа сасвим реално.