ТРИЈУМФ ПРАГМАТИЗМА

Николу Саркозија превише не брину критике што је либијског госта пропустио да пропита о људским правима, теми коју је ставио у сам врх својих приоритета када је овог маја изабран за председника. Са Либијом су склопљени послови вредни десет милијарди евра.

Ослобођен сваке бриге да се икоме правда, Моамер Гадафи је још пре четири године драматичним политичким заокретом одлучио да Либију скине са западног списка "отпадничких држава", па је мирно усред Париза разапео свој бедуински шатор спреман да уљудно ћаска са онима које је некада витриолски нападао.

Свако је, зарад сопствених интереса, понешто жртвовао. Саркози неке западне идеале. Гадафи револуционарну реторику по којој је био познат. Ледена real politik у свом најбољем издању. Циничном, рекли би критичари. Корисном, тврде прагматичари.

Либијски вођа је у четвртак задовољно напустио Француску после петодневне званичне посете, прве још од 1973. када је у Паризу боравио на позив Жоржа Помпидуа и прве Западу откако је 2003. одустао од програма нуклеарног наоружања и подршке терористичким организацијама.

Домаћину је остало да се бори са критичарима чији је гнев најбоље артикулисала Рама Јаде, државни секретар за људска права: "Пуковник Гадафи мора да схвати да наша земља није отирач по коме неки лидер, било да је терориста, било да није, може да са ногу обрише крв својих злочина."

Сарко се није дао омести. Уосталом, он је приликом посете Триполију у јулу изговорио реченицу која мора да се Гадафију јако допала: "У дипломатији вредности су важне, али француски пословни интереси можда су и важнији."

Листа званица на вечери у Јелисејској палати била је индикативна. Социјалистички градоначелник Париза није дошао између осталог и зато што су током Гадафијеве вожње Сеном, сасвим изузетно, затварани мостови испод којих је пролазио. Шеф дипломатије, такође социјалиста, био је срећнији у Бриселу.

Већина гостију били су француски пословни људи: од произвођача авиона "Ербас" и "Дасо", до нафташа "Тотал". Када је подвучена црта, и када је мадам Јаде добила поруку да "гледа своја посла", испоставило се да ће Француска Либији продати 21 "ербас", 14 супермодерних ловаца и изградити нуклеарне реакторе чија ће се енергија користити за десалинизацију воде. Уговори значе да ће 30.000 Француза сачувати или добити посао током наредних пет година.

Са таквим салдом Саркози се лакше супротставио онима који су га исмевали што је одустао од званичног протокола и Гадафију омогућио да подигне шатор у врту хотела "Марињи", палати из 19. века у којој је некада живео барон Ротшилд, а сада служи као званична резиденција страних државника. Или онима који му замерају што Гадафију помаже да Либију на велика врата уведе у свет после година изолације.

И док је Француз и даље на удару оних који тврде да је бизнис претпоставио моралним начелима, Либијац тих проблема нема. Арапски Че Гевара, велики револуционарни лидер трећег света, глобални бранитељ потлачених, бивши финансијер палестинских екстремиста, афричких побуњеника и терориста Ирске републиканске армије, пуковник који 37 година беспоговорно управља бедуинском пустињом изнад богатих наслага нафте, сада пажљиво осматра како функционише коперникански обрт на који се одлучио децембра 2003.

Напуштајући проблематични револуционарни романтизам који је Либију и увео у дипломатску осаму, уважавајући реалности постхладноратовског света, Гадафи је тада објавио да одустаје од програма производње оружја за масовно уништавање.

Велика Социјалистичка Народна Либијска Арапска Џамахирија, што је званично име државе, претендује да се великим корацима придружи новом светском поретку који је до јуче био анатемисан, а потом прагматски хладно прихваћен. У земљу за коју су циници некад писали да има "пулс египатске мумије" уселила се привредна живост.

Либија је у политичку, дипломатску и економску хибернацију запала 1986, после терористичког напада на дискотеку у Западном Берлину. Због погибије својих војника – што је одмах Гадафију стављено на конто – Американци су бомбардовали Триполи. САД и ЕУ увеле су трговинске санкције.

Све се додатно заоштрило после пада америчког путничког авиона изнад шкотског места Локербија 1988. и француског цивилног авиона изнад Нигера годину дана касније. Запад се није двоумио да за обе трагедије оптужи Триполи. УН 1992. заводе оштре санкције.

После седам болних година премишљања, Либија предаје двојицу својих осумњичених држављана да би им судио посебан трибунал. Августа 2003. Триполи је прихватио одговорност, а већ после месец дана укинуте су санкције. Затим је одлучено да породицама жртава Локербија буде исплаћена одштета од 2,7 милијарди долара, а француског авиона 170 милиона.

Били су то први, али недовољни, кораци. Главна препрека није била отклоњена: оптужбе Запада због оружја за масовно уништавање и развоја нуклеарних програма. Иако се дипломатски пробој из изолације чинио драматично напрасан, Гадафи се дуже припремао за тренутак у коме ће свету представити свој нови имиџ.

Оценио је да је право време било оно када су САД спремале напад на Ирак. "Брат вођа" је преко ноћи своју земљу скинуо са списка за могући одстрел. Човек који је хвалио Пола Пота убрзо је дочекао да га награђују.

Овог лета Гадафи је наредио ослобађање пет бугарских медицинских сестара и палестинског лекара осуђених на смрт под оптужбом да су 400 деце намерно инфицирали вирусом сиде. Ослобађању је посредовала сада већ бивша Саркозијева супруга Сесил, која је и договорила председников пут за Триполи.

Либија је готово преко ноћи постала миљеник Запада. Док је Садам Хусеин завршио под вешалима, Гадафи – кога су поредили са Ирачанином – путује светом и прима угледне госте. Рећи да је пријатељ Запада је претерано. Бизнис-партнер свакако јесте.

Многи мисле да је Гадафијев позив да дође у Париз Саркозијева захвалност за све заокрете које је пуковник у изведби либијског прагматизма начинио у последње четири године. Укључујући и осуду недавног Ал Каидиног тероризма у Алжиру – на захтев француског председника.

Да ли је све то довољно да Саркози не упита госта како живи близу шест милиона Либијаца? Јесте, и то се зове западни прагматизам. Или коцка шећера после дугогодишње серије удараца бичем.