Клима баш клима

Од нашег сталног дописника Вашингтон, децембра – Џанет Планкет (58) напустила је стан у радничком предграђу Оклахома Ситија и с два мала унучета отишла "у топлије крајеве" – просторије за локални збег. Склонили су се, заправо, у једно од многих прибежишта, ванредно отворених за неколико стотина хиљада људи које је налет леденог невремена оставио без струје и грејања. Ситуација у Оклахоми је власти приморала на акције. Гувернер Бред Хенри скратио је одмор, надовезан на службени пут, по сунчаним Хавајима, и хитно се вратио на дужност. Готово истовремено је председник Џорџ Буш прогласио ванредно стање у тој савезној држави, што јој омогућава да добије федералну помоћ…

Учестала пустошења

Мало-мало, па шеф Беле куће потписује сличне декрете. Због – пожара, суша, поплава, сметова, урагана, торнада који учестало пустоше САД.

Ми смо земља са суровом климом, обично кажу званичници. Истраживачи оцењују да је за ту суровост делимично крива и сама  врховна власт. Пребацују јој да је занемарила еколошке потребе, да својим курсом доприноси климатским ломовима. Изливи "беса природе" као да подстичу изливање беса према влади.

Бела кућа је заваравала јавност политизовањем извештаја климатолога, управо је констатовао овдашњи конгресни Комитет за надзор и реформу државне управе. "Бушова администрација је систематски настојала да изокрени налазе научника о климатским променама и да прикрије опасности од глобалног загревања", истиче се у том извештају, сачињеном на основу 27.000 страница докумената добијених из служби Беле куће и Министарства трговине.

Налозима "одозго" мењани су, наводи се, извештаји климатолога тако да – оправдају одбијање Вашингтона да се прикључи међународном споразуму за смањивање загађивања атмосфере као и да оспоре доказе да људске активности доприносе расту "бесова природе". Тако је, додаје се, др Томас Карл, директор Националног центра за климатске податке, приморан да у излагању конгресменима не каже да "људске активности битно утичу на савремене климатске промене", како је он планирао да констатује, већ да само напомене како "улазимо у недокучиви простор промена климе".

Предузете су и мере "предострожности" према штампи. Да би о климатским променама разговарали с федералним научницима, новинари су морали да траже дозволу од специјалиста Беле куће, одакле су онда одређивани кадрови који "неће оспорити политику администрације".

Интересни корен за таква инсистирања власти Комитет је нашао у – моћном удружењу америчке нафтне индустрије, које је 1998. у свом "Акционом плану за комуникације" зацртало да "просечне грађане треба убедити да је климатологија непоуздана наука". Бушова администрација је, по мишљењу истраживача, деловала "као да је тај план постао и део њене мисије". Хроничари подсећају да су и Буш и потпредседник Ричард Чејни имали запажене каријере у петролејском бизнису, а аналитичари слуте да је и ратни поход 2003. на Ирак предузет, добрим делом, да би се овладало блискоисточним "петролејским елдорадом"…

Бела кућа и републикански конгресмени одбацили су извештај Комитета као "неоснован" акт демократске већине у парламенту. Буш је, додуше, недавно признао да постоји "извесна веза" између људских активности и климатских поремећаја, али истрајава у ставу да прилагођавање тој чињеници не сме да науди овдашњој индустрији, која важи за највећег загађивача Земљине атмосфере.   

Клима као да баш клима Америку, њене и спољне и унутрашње односе. На конференцији на Балију су њену "резервисаност" оштро критиковали европски савезници и бивши потпредседник Ал Гор – сада, као еколошки активиста, овенчан Нобеловом наградом за мир – поручио: "Моја земља, САД, сноси највећу одговорност за ометање напретка на овом скупу."

Бушов климатолошку курс је тамо оспорио и њујоршки градоначелник Мајкл Блумберг. Отпор Белој кући, у том домену, пружа и калифорнијски гувернер Арнолд Шварценегер као и низ других лидера изван "штаба" у вашингтонској Авенији Пенсилванија.

Пад рејтинга

Више од 300 америчких градова потписало је недавно споразум за одступање од владајуће линије, за – смањивање излучивања гасова за седам одсто. Толико је од САД тражено "Споразумом из Кјота" који Буш не пристаје да потпише.

У међувремену, овдашњи еколози указују да глобално загревање, подупрто неконтролисаним системским загађивањима, све више штети и самој Америци. Јаке падавине су сада знатно чешће него пре шест деценија, тврде, у 40 од 50 савезних држава: на североистоку, с државом Њујорк, чак за 50 одсто.

Велике падавине примећују се и – у рејтинзима вашингтонских политичара. Повијени су као неке гране под теретом снега…

Кен Џонсон (50) из Конектиката је један од ретких који се радује невременима. Зову га са свих страна да сече гране које би могле да се сруче на кровове и прозоре. А од опасности са грана су Џанета Бланкет, како сама каже, и њени унуци дрхтали више него од недостатка грејања.