За улазак у ЕУ - неопходна добра сарадња

НОВИ САД – Председници држава Западног Балкана истакли су данас, на 16. самиту шефова држава Централне Европе у Новом Саду, да је примарни циљ свих земаља улазак у Европску унију, оценивши да је за тај корак, као и за превазилажење светске економске кризе, неопходна добра регионална сарадња.

Председник Србије Борис Тадић изјавио је да ће Унија само пуном интеграцијом Западног Балкана, са Србијом у центру, постати целовита и простор истинске безбедности и стабилности.

Тадић је препоручио да земље, аспиранти за чланство у ЕУ, тренутно успоравање процеса проширења уније треба да искористе за унутрашње реформе.

Председник Србије је истакао чињеницу да се скуп одржава у Новом Саду, који је, како је навео, симболично одобран као домаћин самита, будући да се налази на Дунаву, реци која повезује Балкан и државе централне Европе.

„Нови Сад је и главни град Војводине, која представља пример како се у условима мултиетничности и различитости стварују миран суживот и добри комшијски односи у складу са најбољим вредностима и праксом ЕУ”, оценио је Тадић.

Регионална солидарност у решавању економских и енергетских проблема у условима светске кризе, по мишљњу Тадића је од изузетног значаја, а економија, енергија и интеграција, требало би, како је нагласио, да обликују заједничку будућност.

Цветковић: Криза је изазов

Премијер Србије Мирко Цветковић је рекао да је светска економска криза заједнички изазов држава Балкана, али и прилика да се у пракси покажу преимућства регионалне сарадње и повезивања.

Цветковић је истакао да је у глобализованом свету неопходно удружено деловање засновано на принципима регионалне солидарности и партнерства како би били превладани изазови које доноси светска економска и финансијска криза.

„Влада Србије сматра да су пут реформи и интеграција најбоља гаранција трајног мира и просперитета у овом делу Европе, што је истински интерес свих нас. Зато дубоко верујемо да је сваки напор у правцу јачања регионалне сарадње и партнерства инвестиција у нашу заједничку европску будућност”, рекао је Цветковић.

Председник Чешке Вацлав Клаус изјавио је да његова земља, тренутно председавајућа Европско унијом, подржава земље Западног Балкана у процесу европских интеграција и да ће наставити да спроводи политику садржану у пароли „Европа без граница”.

„Дебата о европској будућности се наставља и ми не желимо да зауставимо демократски процес размене гледишта у том погледу”, рекао је Клаус.

„Желимо да будемо рационални и уравнотежени у одговорима на кризу. Криза ће се пре или касније завршити, али дугорочне последице мера којима ћемо одговарати на кризу остаће са нама још дуго у будућности”, закључио је Клаус.

Месић:Не сме да дође до замора

Спољно-политичке амбиције Загреба неће бити задовољене уласком само Хрватске у ЕУ, већ и свих преосталих земаља региона у ЕУ, поручио је председник Хрватске Стјепан Месић.

Месић је указао да уједињена Европа не би имала смисла, ако би на њеном југоистоку остало „сиво острво изузето од свега што европске интеграције значе” и да због тога не сме да дође до замора од проширења у самој Унији.

Говорећи о суочавању са сва три проблема која су постављена пред учеснике самита - економској кризи, снабдевању енергентима и приступању ЕУ - Месић је навео да је потребно заједничко деловање.

Подгорица је посвећена да, уз континуирану и пуну сарадњу, достигне стандарде ЕУ и постане део европске породице, рекао је црногорски председник Филип Вијановић.

Он је изразио уверење да ће ЕУ бити „доследна у политици проширења на државе Западаног Балкана, али и једнако доледна да у процесу придруживања истраје у индивидуалном третману сваке државе”.

Вујановић је нагласио да је за превазилажење проблема глобалне економске кризе, потребна сарадња држава, посебно нагласивши сарадњу у области енергетике.

Председавајући председништва БиХ Небојша Радмановић изјавио је да проширење ЕУ на земље Западног Балкана „нема алтернативу”, изразивши наду да ће грађани БиХ „одмах по испуњавању свих услова из мапе пута, у другој половини године, доћи до укидања визног режима почетком наредне године”.

Радмановић се осврнуо и на гасну кризу с почетка зиме, захваливши се председнику Србије за помоћ који је Србија пружила БиХ и поздравио конкретизацију пројекта „Јужни ток”.(/slika2)

Председник Македоније Ђорђе Иванов истакао је да је званично Скопље посвећено интеграцији у ЕУ и спремно да на том путу сарађује са својим комшијама и државама чланицама уније.

Он је казао да цео регион залаже за европске вредности и идеје и додао да глобална економска криза не сме да утиче на поступке држава приликом интеграција у ЕУ.

Председник Молдавије Владимир Вороњин је поручио је да је његова земља одлучна да у што краћем року постане пуноправни члан Европске уније.

Високи гост из Кињишева се заложио за конкретне потезе у превазилажењу опште светске кризе, уместо потписивања бројних докумената, који често остану мртво слово на папиру.

Председник Пољске Лех Качињски је указао да је та земља мање осетила општу кризу од других, да се, штавише, Пољска суочила са стагнацијом а не са кризом, али да то не значи да не треба да сарађује с другим државама у умањењу њених последица.

Он се заложио за, како је рекао, укидање „интелектуалног монопола” развијених земаља у економској политици, додајући да се коначне одлуке о привредном развоју, ипак, доносе унутар појединачних држава-чланица, а не на нивоу ЕУ.

Пољски председник је, такође, рекао да се званична Варшава залаже за наставак проширења ЕУ, али не само на Западни Балкан, већ и на Украјину, Молдавију и Грузију.

За председника Словачке Ивана Гашпаровича најважније је избећи нову енергетску кризу са каквом се Европа суочила протекле зиме.

Не именујући кривце за престанак испорука гаса (из Русије) почетком године, Гашпарович се захвалио онима који су Словачкој у том тренутку помогли.

„Словачка подржава даље проширење ЕУ, јер ће она тиме постати још конкурентнија у међународним привредним односима. Брисел би требало да буде креативнији у помагању претендентима за пријем, како би лакше испунили критеријуме. Једна од тих мера била би и визна либерализација за земље Западног Балкана”, сматра словачки лидер.

Тирк за укидање виза

И председник Словеније Данило Тирк заложио се за укидање виза државама Западног Балкана и њихов што бржи улазак у ЕУ.

„Проширење и консолидација ЕУ требало би да иду истовремено, руку под руку. Сматрам да у Европској комисији постоји довољно политичке воље и конкретних предлога решења за пријем нових чланица. Ту позитивну енергију Брисела би, свакако, требало искористити на најбољи могући начин”, нагласио је Тирк.

Учесницима скупа обратио се и председник Украјине Виктор Јушченко који је истакао да се солидарношћу и заједничким деловањем може пребродити актуелна финансијска и привредна криза у свету.

„Формула за превазилжење опште кризе је узајамна економска подршка, јединствена енергетска политика и заједнички напори ка европским интеграцијама. У свему томе неопходна је солидарност, уместо националне себичности и протекционизма”, додао је Јушченко.

„Извори енергије не би смели да буду средство за изазивање политичких тензија и притисака, а једини начин да се ти проблеми реше јесте усвање заједничке енергетске политике у Европи. Залажемо се за једнака правила игре за све, за исти третман свих учесника у тој области”, закључио је Јушченко.

Самит, који се одржава на тему „Три изазова: економија, енергија и евроинтеграције”, настављен је у поподневном делу затвореном пленарном седницом и билатералним сусретима.