Za ulazak u EU - neophodna dobra saradnja

NOVI SAD – Predsednici država Zapadnog Balkana istakli su danas, na 16. samitu šefova država Centralne Evrope u Novom Sadu, da je primarni cilj svih zemalja ulazak u Evropsku uniju, ocenivši da je za taj korak, kao i za prevazilaženje svetske ekonomske krize, neophodna dobra regionalna saradnja.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da će Unija samo punom integracijom Zapadnog Balkana, sa Srbijom u centru, postati celovita i prostor istinske bezbednosti i stabilnosti.

Tadić je preporučio da zemlje, aspiranti za članstvo u EU, trenutno usporavanje procesa proširenja unije treba da iskoriste za unutrašnje reforme.

Predsednik Srbije je istakao činjenicu da se skup održava u Novom Sadu, koji je, kako je naveo, simbolično odobran kao domaćin samita, budući da se nalazi na Dunavu, reci koja povezuje Balkan i države centralne Evrope.

„Novi Sad je i glavni grad Vojvodine, koja predstavlja primer kako se u uslovima multietničnosti i različitosti stvaruju miran suživot i dobri komšijski odnosi u skladu sa najboljim vrednostima i praksom EU”, ocenio je Tadić.

Regionalna solidarnost u rešavanju ekonomskih i energetskih problema u uslovima svetske krize, po mišljnju Tadića je od izuzetnog značaja, a ekonomija, energija i integracija, trebalo bi, kako je naglasio, da oblikuju zajedničku budućnost.

Cvetković: Kriza je izazov

Premijer Srbije Mirko Cvetković je rekao da je svetska ekonomska kriza zajednički izazov država Balkana, ali i prilika da se u praksi pokažu preimućstva regionalne saradnje i povezivanja.

Cvetković je istakao da je u globalizovanom svetu neophodno udruženo delovanje zasnovano na principima regionalne solidarnosti i partnerstva kako bi bili prevladani izazovi koje donosi svetska ekonomska i finansijska kriza.

„Vlada Srbije smatra da su put reformi i integracija najbolja garancija trajnog mira i prosperiteta u ovom delu Evrope, što je istinski interes svih nas. Zato duboko verujemo da je svaki napor u pravcu jačanja regionalne saradnje i partnerstva investicija u našu zajedničku evropsku budućnost”, rekao je Cvetković.

Predsednik Češke Vaclav Klaus izjavio je da njegova zemlja, trenutno predsedavajuća Evropsko unijom, podržava zemlje Zapadnog Balkana u procesu evropskih integracija i da će nastaviti da sprovodi politiku sadržanu u paroli „Evropa bez granica”.

„Debata o evropskoj budućnosti se nastavlja i mi ne želimo da zaustavimo demokratski proces razmene gledišta u tom pogledu”, rekao je Klaus.

„Želimo da budemo racionalni i uravnoteženi u odgovorima na krizu. Kriza će se pre ili kasnije završiti, ali dugoročne posledice mera kojima ćemo odgovarati na krizu ostaće sa nama još dugo u budućnosti”, zaključio je Klaus.

Mesić:Ne sme da dođe do zamora

Spoljno-političke ambicije Zagreba neće biti zadovoljene ulaskom samo Hrvatske u EU, već i svih preostalih zemalja regiona u EU, poručio je predsednik Hrvatske Stjepan Mesić.

Mesić je ukazao da ujedinjena Evropa ne bi imala smisla, ako bi na njenom jugoistoku ostalo „sivo ostrvo izuzeto od svega što evropske integracije znače” i da zbog toga ne sme da dođe do zamora od proširenja u samoj Uniji.

Govoreći o suočavanju sa sva tri problema koja su postavljena pred učesnike samita - ekonomskoj krizi, snabdevanju energentima i pristupanju EU - Mesić je naveo da je potrebno zajedničko delovanje.

Podgorica je posvećena da, uz kontinuiranu i punu saradnju, dostigne standarde EU i postane deo evropske porodice, rekao je crnogorski predsednik Filip Vijanović.

On je izrazio uverenje da će EU biti „dosledna u politici proširenja na države Zapadanog Balkana, ali i jednako doledna da u procesu pridruživanja istraje u individualnom tretmanu svake države”.

Vujanović je naglasio da je za prevazilaženje problema globalne ekonomske krize, potrebna saradnja država, posebno naglasivši saradnju u oblasti energetike.

Predsedavajući predsedništva BiH Nebojša Radmanović izjavio je da proširenje EU na zemlje Zapadnog Balkana „nema alternativu”, izrazivši nadu da će građani BiH „odmah po ispunjavanju svih uslova iz mape puta, u drugoj polovini godine, doći do ukidanja viznog režima početkom naredne godine”.

Radmanović se osvrnuo i na gasnu krizu s početka zime, zahvalivši se predsedniku Srbije za pomoć koji je Srbija pružila BiH i pozdravio konkretizaciju projekta „Južni tok”.(/slika2)

Predsednik Makedonije Đorđe Ivanov istakao je da je zvanično Skoplje posvećeno integraciji u EU i spremno da na tom putu sarađuje sa svojim komšijama i državama članicama unije.

On je kazao da ceo region zalaže za evropske vrednosti i ideje i dodao da globalna ekonomska kriza ne sme da utiče na postupke država prilikom integracija u EU.

Predsednik Moldavije Vladimir Voronjin je poručio je da je njegova zemlja odlučna da u što kraćem roku postane punopravni član Evropske unije.

Visoki gost iz Kinjiševa se založio za konkretne poteze u prevazilaženju opšte svetske krize, umesto potpisivanja brojnih dokumenata, koji često ostanu mrtvo slovo na papiru.

Predsednik Poljske Leh Kačinjski je ukazao da je ta zemlja manje osetila opštu krizu od drugih, da se, štaviše, Poljska suočila sa stagnacijom a ne sa krizom, ali da to ne znači da ne treba da sarađuje s drugim državama u umanjenju njenih posledica.

On se založio za, kako je rekao, ukidanje „intelektualnog monopola” razvijenih zemalja u ekonomskoj politici, dodajući da se konačne odluke o privrednom razvoju, ipak, donose unutar pojedinačnih država-članica, a ne na nivou EU.

Poljski predsednik je, takođe, rekao da se zvanična Varšava zalaže za nastavak proširenja EU, ali ne samo na Zapadni Balkan, već i na Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju.

Za predsednika Slovačke Ivana Gašparoviča najvažnije je izbeći novu energetsku krizu sa kakvom se Evropa suočila protekle zime.

Ne imenujući krivce za prestanak isporuka gasa (iz Rusije) početkom godine, Gašparovič se zahvalio onima koji su Slovačkoj u tom trenutku pomogli.

„Slovačka podržava dalje proširenje EU, jer će ona time postati još konkurentnija u međunarodnim privrednim odnosima. Brisel bi trebalo da bude kreativniji u pomaganju pretendentima za prijem, kako bi lakše ispunili kriterijume. Jedna od tih mera bila bi i vizna liberalizacija za zemlje Zapadnog Balkana”, smatra slovački lider.

Tirk za ukidanje viza

I predsednik Slovenije Danilo Tirk založio se za ukidanje viza državama Zapadnog Balkana i njihov što brži ulazak u EU.

„Proširenje i konsolidacija EU trebalo bi da idu istovremeno, ruku pod ruku. Smatram da u Evropskoj komisiji postoji dovoljno političke volje i konkretnih predloga rešenja za prijem novih članica. Tu pozitivnu energiju Brisela bi, svakako, trebalo iskoristiti na najbolji mogući način”, naglasio je Tirk.

Učesnicima skupa obratio se i predsednik Ukrajine Viktor Juščenko koji je istakao da se solidarnošću i zajedničkim delovanjem može prebroditi aktuelna finansijska i privredna kriza u svetu.

„Formula za prevazilženje opšte krize je uzajamna ekonomska podrška, jedinstvena energetska politika i zajednički napori ka evropskim integracijama. U svemu tome neophodna je solidarnost, umesto nacionalne sebičnosti i protekcionizma”, dodao je Juščenko.

„Izvori energije ne bi smeli da budu sredstvo za izazivanje političkih tenzija i pritisaka, a jedini način da se ti problemi reše jeste usvanje zajedničke energetske politike u Evropi. Zalažemo se za jednaka pravila igre za sve, za isti tretman svih učesnika u toj oblasti”, zaključio je Juščenko.

Samit, koji se održava na temu „Tri izazova: ekonomija, energija i evrointegracije”, nastavljen je u popodnevnom delu zatvorenom plenarnom sednicom i bilateralnim susretima.