Заборављене гејше

Некада су гејше биле једна од првих асоцијација на помен имена ове дивне земље. Већ дуго није тако. Високе технологије и начин живота све сличнији земљама Запада гурнули су у запећак бројне традиције овог специфичног друштва. Данак модерном животу дала је и институција гејше. Данас их има само око хиљаду, тек толико да се традиција не заборави, да сасвим не изумре вештина која се некада учила дуго, истрајно и била веома цењена. Управо због тога, једном годишње се у Јапану одржава специјална манифестација, дани намењени подсећању на доба када је бити гејша било ствар престижног друштвеног статуса.

Много је заблуда које су се везивале за дужности и вештине гејше. А она данас ради готово исто што је радила и пре на стотине година.

Одевена у традиционални кимоно, префињених манира, свира на трожичном инструменту шамисену и грациозно изводи традиционалне плесове. Ова стара традиција остала је такорећи неизмењена. На лице и сада ставља специјалну белу боју, а косу повезује у карактеристичну пунђу.

Гејше су се појавиле средином осамнаестог века, а услов за добијање звања било је не само широко образовање већ и вештина певања и свирања на разним жичаним и усним инструментима (шамисен, тузуми), извођење традиционалних плесова, познавање литературе и поезије, као и прављење цветних аранжмана. Сиромашне породице давале су женску децу у специјалне вишегодишње школе за гејше, али су само неке од њих постајале праве гејше. Тај обичај се изгубио, али и данашње гејше читавог живота усавршавају своје вештине.

Гејша је нешто попут домаћице у западном смислу, али је првенствено уметница, која својим вештинама анимира клијенте, разговара са њима, служи их пићем и труди се да им буде пријатно. У томе се састоји њихова професија данас.

Сада се гејше углавном позивају на приватне забаве које се одржавају у традиционалним ресторанима или чајџиницама. Изнајмљивање гејше кошта најмање од 400 до 500 долара на сат, а обично се ангажују на четири-пет сати.

Пре само мало више од сто година Јапанци су били фасцинирани гејшама. Тако је, на пример, крајем деветнаестог и почетком двадесетог века продато на хиљаде фотографија познатих гејши. После Другог светског рата, гејше нису биле само забављачице у ресторанима, већ су снимале филмове и професионално се бавиле певањем. Данашњим речником говорећи, биле су звезде.

За разлику од периода пре почетка Другог светског рата, када је у Јапану било око 40.000 гејши, 2003. било их је само хиљаду.

Институција гејши је данас несумњиво превазиђена.

Ипак, то је и данас део традиције Јапана којег се они не стиде. Напротив, с разлогом се труде да се сачува од заборава. У том циљу, у Кагуразаки, једној од токијских четврти за забаву, удружење гејши почело је да одржава годишње представе са циљем да пробуди интересовање јавности за њихове вештине.