Удружени клијенти обарају камате?

Када ми је мајска рата за стамбени кредит изнебуха скочила са 215 на 255 евра добро сам се презнојио, пожалио се Светозар Стојковић. Овај корисник зајма од 55.000 евра је „преблизу ватри“ да је потпирује због већег месечног дуга за 40 евра и јавно клевети своју банку, али судећи по све већем броју оних који шаљу приговоре банкама и НБС због повећане марже на одобрене кредите, „клуб” незадовољних дужника се повећава.

У мају су и другим корисницима појединих банака, пре свега стамбених зајмова, стигла прва обавештења да је камата виша него у претходном месецу. Упућенији су се питали зашто јер је променљива камата везана за европске стопе еврибор и либор који константно падају. Додатно подозрење изазвали су уговори у којима се наводи да се, рецимо, од почетка до краја отплате кредита камата одређује према шестомесечном либору плус, рецимо, 2,5 одсто. У уговору, међутим, није прецизирано да је осим либора променљив и други део камате. Позивајући се на општа акта, банка је нашла оправдање да повећа своје марже.

Узимајући дугорочни зајам за кров над главом, грађани су рачунали и на велики ризик – раст евра, промене еврибора или либора и утицај кризе на сопствени буџет. Али, очито нису спремни на банкарске закулисне калкулације – да без образложења и без ограничења подижу свој део марже. Грађани кажу да то не доприноси њиховој финансијској сигурности.

Да би заштитили своја права против банкарске самовоље, грађани су основали и групе „незадовољних корисника стамбених кредита”.

– ’Ајде, дођите код нас да нас буде више, поручује клијент једне банке онима из друге на Фејсбуку преко кога се прикупљају потписи. Има најава да ће неформално окупљање прерасти у удружење грађана, како би се успротивили „неоправданом подизању каматних стопа појединих банака”. То ће, како каже један од чланова Иван Петриш, вероватно значити следеће кораке: банка, НБС, омбудсман, Министарство финансија, суд, међународне институције.

„Леђа” незадовољним клијентима подупире гувернер НБС Радован Јелашић, поручујући им да ће им централна банка помоћи правно и саветима ако одлуче да туже банку која им је неоправдано подигла маржу на већ одобрен кредит. Став гувернера је да појединачне тужбе неће имати прави ефекат и да је изналажење решења мимо суда много боље јер је брже и јефтиније за све. Након јавне „прозивке”, нада се да ће банке, ипак, вратити старе камате .

С друге стране, генерални секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић, пак, тврди да је светски преседан то што централна банка подиже грађане у тужбама против банака.

Народна банка ће крајем овог месеца, после објављеног списка банака које су повећале маржу на већ одобрене стамбене зајмове до краја априла (Алфа, Ерсте, Еуробанка, Пиреус, Прокредит, Рајфајзен, Хипо Алпе, Универзал), а којима се у мају придружила и Интеза, поново обелоданити имена оних које нису их нису вратиле на стари ниво.

Б. Думић

-------------------------------------------------

Прецизирани услови

Дуг у уговору мора да буде одређен. То значи да услови или критеријуми за промену маржи морају да буду прецизирани у свакој ставци за цео период отплате зајма.

Ако банка хоће да повећа маржу због кретања на финансијским тржиштима, у уговору би на пример морало да пише: ако за годину дана еврибор или либор порасте или пада четири одсто, онда ће се маржа у одређеном проценту повећавати или смањивати.