Држава спречила стечај ПИК „Земун”

Виши трговински суд усвојио је жалбу предузећа ПИК „Земун” и одбио предлог да се у ту фирму уведе стечај. Та одлука је коначна и њоме је преиначена првобитна одлука основног Трговинског суда у Београду да се у ту фирму уведе стечај. Виши трговински суд позвао се на закон по коме није могуће уводити стечај у фирму која је у реструктурисању и зато предмет није вратио београдском трговинском суду на поновно разматрање.

Тако је муњевитом акцијом надлежних органа и руководства ПИК „Земун” држава ипак успела да спречи мафију да преузме тај пољопривредни комбинат тако што ће га отерати у стечај. Веома је занимљиво да је стечај покренут на основу тужбе за наплату свега милион динара. У последњем тренутку, јуче, спречено је именовање стечајног управника који би, да је постављен, искључиво бринуо о правима поверилаца и тако потпуно запоставио права власника (државе) земље у ПИК „Земун”.

Кад је градоначелник Београда Драган Ђилас обелоданио да ће се држава најзад заинтересовати за ПИК „Земун”, разне интересне групе које су седам година под плаштом приватизације пљачкале ту фирму, пожуриле су да још једном преваре државу. Тако је, уместо да буде реструктурисан, над ПИК „Земун” отворен – стечај. 

На тај начин многе махинације могле су да буду заташкане, људи који су черупали „Земун” били би аболирани од сваке одговорности, а држава би остала без стотина хектара изузетно вредне земље.

Уколико се држава заиста озбиљно позабави начином управљања овим пољопривредним комбинатом, многе преваре лако ће бити откривене.

Према уверавањима која је „Политика“ добила у институцијама Београда, надлежни државни органи у наредним месецима преузеће укњижбу 1.314 хектара државне земље у ПИК „Земун” и на обилазници аутопута Батајница–Добановци. „Свака од 1.800 парцела биће детаљно прочешљана, тимови стручњака погледаће сваку парцелу, сравниће податке са документацијом Републичког геодетског завода и прегледати купопродајне уговоре и судске податке о упису власништва”, рекао је за „Политику” београдски јавни правобранилац Страхиња Секулић.   

А на основу расположиве документације у коју је „Политика” имала увид, најчешћи пословни специјалитет људи који су руководили Пољопривредним комбинатом „Земун” било је отуђивање земље, не класичном продајом, него кроз дужничко-поверилачке односе.

Систем је функционисао овако: будући да нема хране за краве, или нема пара за набавку ђубрива, или рецимо треба купити нови трактор а нема пара – хајде да продамо парче земље. Па тако једном, два, три... и не зна се колико пута. А без сагласности Агенције за приватизацију, ништа од тих „специјалитета куће” није смело да се ради. Одговорност те државне институције јесте и ако је знала за махинације а ћутала, а још више ако је одобравала такав начин отуђивања државне земље.

(/slika2)Иако је било упозорења (чак и на званичним састанцима у Агенцији за приватизацију), нико од државних органа није реаговао на ту врсту махинација, иако је закон изричит и каже да у таквим случајевима не важи директна погодба већ да постоји судска процедура и обавеза јавне продаје. 

Не зна се колико је државне и друштвене земље на тај начин отуђено, нити постоји контрола и документација колико су земље и коме руководиоци ПИК „Земун” дали у закуп или продали кроз компензацију у последњих седам година.

Зато је из руководства ПИК „Земун” пружан константан и упоран отпор поновном снимању земље којом располаже та фирма и верификацији тог документа. На крају је тај посао урађен и 28. августа 2006. године постао је званичан документ, али га ПИК „Земун”и даље не признаје.

Да би заштитила државну и друштвену имовину, Влада Србије је 8. септембра 2005. увела привремене мере у ПИК „Земун”, али тек 6. марта 2007. државни органи (Агенција за привредне регистре) дозвољавају новом директору да се упише као службено лице. У међувремену запослени, руководиоци и адвокати ПИК „Земун” не дозвољавају улазак новом директору и организују протесте.

Поводом увођења привремених мера, а према извештају агенције Бета од 12. маја 2006. године, представници штрајкачког одбора Пољопривредног комбината „Земун” изјавили су да је нови директор Драган Величковић незаконито ушао у то предузеће у пратњи жандармерије, а да је штрајкачима забрањен улаз у фирму. Адвокат и председник Управног одбора ПИК „Земун”, у који је држава крајем прошле године увела привремене мере, Небојша Авлијаш рекао је на конференцији за новинаре да је полиција злоупотребила свој положај... а да је све почело сукобом Агенције за приватизацију и ПИК „Земун” око приватизације и спором око власништва над земљиштем које је користио земунски комбинат, што је и главни узрок тренутног стања у ПИК-у... Авлијаш је казао да је комбинат још 2003. године постигао договор са државом, односно са Републичким геодетским заводом (РГЗ) и Министарством пољопривреде о структури земљишта, да 80 одсто земљишта буде друштвено, а да остатак буде у власништву државе... Он мисли да је могућност зараде на пренамени земљишта, које је тренутно углавном у категорији пољопривредног, у грађевинско разлог увођења привремених мера (цитати из извештаја агенције Бета).

У међувремену се на место директора самоиницијативно „вратио“ бивши директор Дејан Крањчевић (један од ухапшених пре неки дан) и за само неколико дана успео да уништи део документације.

Ако је заиста све тако, како је онда ПИК „Земун” (чији је председник Управног одбора био Авлијаш) могао да отуђује државну и друштвену земљу?

Стручњаци који се баве приватизацијом, трговином земљиштем и некретнинама уверавају да кључну одговорност има Земљишнокњижно одељење Четвртог општинског суда које није смело да укњижи власнике земљишних парцела као нове власнике без сагласности Агенције за приватизацију. Било би веома интересантно проверити све случајеве укњижавања власника на свакој појединачној парцели и видети да ли је за то дала сагласност Агенција за приватизацију или је Одељење радило без те сагласности. Оно што се зна јесте податак да је Четврти општински суд неколико пута писмено упозорен на ту обавезу.

Због таквог начина рада Суда, односно његовог Земљишнокњижног одељења, у случају ПИК „Земун” појавио се институт „савесног купца”. Такав купац има исправне папире и он је сада легални власник парцеле земље која је раније припадала земунском комбинату а он је купио „из треће руке“. Такви купци укњижавали су се у Четвртом општинском суду од 2000. до 2007. године.

Чија је одговорност, ког државног органа и институције, што је на десетине и стотине хектара земље која је била поверена ПИК „Земун” завршило у рукама „савесних купаца”? Ко је легализовао претходне незаконите трансакције и омогућио „првој”, „другој” и „трећој” руци да зараде милионе евра? Да ли се може рећи да поједини надлежни државни органи, најмање четири године (од увођења привремених мера до данас) нису радили ваљано свој посао?

Зашто се, на пример, Агенција за приватизацију накнадно сетила да после седам година приватизације (која је започела 2002) у фебруару 2009. поново огласи приватизацију ПИК „Земун”, да би после неколико дана закључила да је ипак мај месец ове године право време за тај посао.

Како то да се 2. јуна Агенција за приватизацију одлучује да ПИК „Земун” уведе у реструктурисање?Зашто недељу дана касније Суд доноси одлуку о стечају над том фирмом. Одлуку која није забележена у осам година приватизације у Србији – да фирма која је у реструктурисању оде у стечај.

Држави поново прети опасност да буде изиграна у случају ПИК „Земун”.

---------------------------------------------

Поклони и спиновање

Напрасне понуде појединих привредника да држави поклоне парцеле земље које су потребне за изградњу обилазнице аутопута у градским органима власти тумаче се и као својеврсно спиновање јавности.

Многи од тих људи који су се за мале паре домогли астрономски вредне земље наслућују да ће надлежне државне институције кад-тад „сравнити папире“ и утврдити да је један део отуђен на незаконит начин. „Где год се утврди да је земља незаконито купљена, уговори ће бити поништавани”, речено је „Политици“ у неколико градских институција.

----------------------------------------------

Фактор мултипликације капитала

Упитан да за „Политику“ изведе рачуницу колико су се поједини људи обогатили тргујући земљом ПИК „Земун”, један од експерата за некретнине извео је следећу рачуницу:

– кад је фер цена – фактор мултипликације је два до три пута (на уложени евро зарада је три евра)

– кад је шпекулантска цена, као што је случај са земљиштем ПИК „Земун” – фактор мултипликације је 30 пута (на уложени евро зарада је тридесет евра).