Лековитог биља ни за лек

Требиње – Херцеговачки прерађивачи и откупљивачи лековитог биља ову годину неће памтити по добру. Због дуготрајне суше и катастрофалних пожара који су цело лето харали овим подручјем, скоро 70 одсто самониклог лековитог биља је уништено. На подручју регије постоји петнаестак фирми које се баве откупом и прерадом лековитог биља. Власници истичу да је план за ову годину остварен једва од 15 до 20 одсто. Посебно је страдала кадуља, најпрепознатљивија и најиздашнија херцеговачка лековита биљка. Процене су поражавајуће: током наредне две или три године кадуље скоро да неће ни бити. Још дужи период опоравка потребан је за смиље, вресак и друге врсте.

Предузеће "Љекобиље" из Требиња остварило је свега петину планираног откупа, а недостатак сировина покушава да надокнади плантажним узгојем. Директорка овог предузећа Слободанка Чомић каже: "Нисмо успели да испунимо план откупа. Планирали смо већи откуп жалфије, почетком године смо направили уговоре, међутим, због ситуације која је настала у сезони, уговоре нисмо могли да испоштујемо. Успели смо само делом да испоштујемо неке купце, зато што имамо плантажни узгој жалфије, али смо већину одбили".

У предузећу "Шумапродукт" откупљивали су само грубо прерађену кадуљу. Килограм суве кадуље откупљиван је за марку и 60 пфенига, а килограм сировог смиља за марку.

– Кадуља је сигурно уништена 70 одсто. Откуп је ове године веома лош. Наше предузеће које је откупљивало по 50 тона за два месеца ове године за исти период једва је откупило десет тона – каже директорка "Шумапродукта" Мирјана Мастиловић.

Проблем за откупљиваче и прерађиваче лековитог биља јесте и чињеница да немају удружење па појединачно наступају на тржишту. И даље се биље сакупља без плана, стихијски, а индивидуалног плантажног узгоја скоро да и нема. Они малобројни који имају сертификате за органску производњу за литар етеричног уља смиља на тржиштима Француске, Немачке и Америке постижу цену од хиљаду и сто евра. Уље кадуље може се продати за 80 евра по литру. Зато је, кажу прерађивачи, апсурдно извозити сировину.

– Једино решење свих проблема јесте плантажни узгој. Тиме се биље чува, не уништава се нерационалним брањем као што је случај са самониклим биљем, а осим тога могуће је гарантовати стандардан квалитет и количину. Данас, ако извозите само осушену сировину, практично добијате минималну цену, али ако урадите нешто са биљем, макар направите чај за домаће тржиште, то је већ боље – сматра Радован Анђелић, директор предузећа "Анђелић" које се бави прерадом лековитог биља.

Ипак, у плантажном узгоју лековитог биља у Херцеговини, и поред изузетних природних услова, до сада су учињени само пионирски кораци. И уопште, у целој области производње и прераде лековитог биља влада стихија, сматрају произвођачи. Ниједна државна институција не стоји иза домаће производње. Изузетак је такозвано регресирање површина засејаних лековитим биљем.

Добра вест за узгајиваче са подручја Требиња јесте да се у Влади Републике Српске разматра могућност куповине специјализоване машине за уређење неплодног земљишта које би послужило за узгој аутохтоних лековитих биљних врста. Са више пажње према овом значајном али недовољно искоришћеном природном ресурсу свакако би се умањиле и последице какве је изазвало протекло сушно херцеговачко лето.