Да пребројимо све калорије

Храном се највише манипулише, наравно на штету потрошача. Сетимо се само сурогата шећера, боја, адитива и других баш правих отрова који заврше у нашем тањиру или чаши, а да не говоримо о нестручној примени хемије на путу од њиве до трпезе, упозорава др Недељко Јокић, нутрициониста, иначе виши научни сарадник, коме су већ деценијама "струка" баш теме из прехрамбено-технолошких наука на којима је одавно и докторирао.

И сада, поводом изласка његове нове књиге "Калорије у свакодневном животу – пет хиљада намирница, јела и природних минералних вода", у издању Завода за издавање уџбеника, овај врсни стручњак за исхрану подсећа на велики посао који држава и надлежне службе још нису урадиле. А требало би у име озбиљне контроле увозне хране, као и испуњавања услова које Европа и свет подразумевају када на њихово тржиште пласирамо своје производе.

– И овом својом књигом, која би била прилог тој теми, предлажем да се оформи национална датотека прехрамбених производа, јер моја искуства и истраживање говоре да имамо кадровске и техничко-технолошке могућности да то урадимо. Рецимо, Завод за превентивну медицину Војномедицинске академије није искористио све своје радне потенцијале. И Лабораторија за операциона истраживања на Факултету организационих наука би могла да се ангажује на томе, као као и Институт за унапређење и заштиту здравља Србије – наводи конкретно др Јокић могућности поделе рада на том пољу.

Ови и други радни системи би требало да буду оснивачи, али и извршиоци посла у тој националној датотеци прехрамбених производа Србије, уверен је наш саговорник. Због материјалних и организационих тешкоћа тај систем није оформљен, иако је подржан на неколико протеклих конгреса о исхрани наших народа, подсећа предузимљиви стручњак.

– Извор финансирања биле би чланице датотеке, дакле производни, образовни делови, мада би и држава имала интерес да помогне оснивање те институције, с обзиром на увоз, извоз, спољна тржишта. У многим земљама, попут Француске, такве институције постоје, па се тамо, наравно, сваке године спроводи ревизија биохемијског састава намирница и воде – истиче др Недељко Јокић, указујући да нам се онда не би догађало да накнадно будемо паметни, па да увозну храну бацамо, јер смо купили оно што нико није хтео.

Путујући по свету др Недељко Јокић је годинама скупљао материјал из тамошњих националних институција за исхрану, снабдевање, па не чуди да је само од одласка у пензију, од 1992. године, написао чак 11 књига. На ову, тек изашлу, о калоријама у свакодневном животу "потрошио" је осам година, али они који очекују класичан текст погрешиће: у овом приручнику на готово шесто страница налазе се таблице пуне података. Сврстане су у три групе. У првој су наведене намирнице и њихов састав за количину од сто грама. У другом делу су анализиране порције меса, рибе, термички обрађена јела, дијететски програм за здраве и болесне са 39 дијета у функцији лечења.

– У трећем делу су дата комплетна јела, чак хиљаду комбинација, а ту је анализирана и индустријска храна за децу, пића. Има и газираних пића која се много рекламирају. Нисам хтео да изоставим ни самоникло биље за исхрану и чајне напитке, јер и то је, рецимо, велики потенцијал наше земље. Сада га радо купују Јапанци, Канађани, а могли би и многи други. Да не говорим о етарским уљима која исто тако представљају шансу за нас. У Немачкој и Француској се троше у огромним количинама – за жестока пића, као додатни лек, за производњу козметике – подсећа стручњак.

Дакле, коме је намењена књига пуна таблица? Најједноставније речено, онима који планирају исхрану, појединачну или колективну, али списак могућих корисника, не рачунајући онај директан улазак у националну датотеку, др Недељко Јокић проширује на образовне установе, произвођаче хране, угоститељско-туристичке фирме, цео здравствени систем, болнице за стационарно лечење, лабораторије, као и све оне који се непосредно баве исхраном здравих и болесних.

Да ли су анализе чорбастог пасуља, сосова, печеног кромпира и ко зна колико још јела и намирница дело др Јокића?