Драма немачког тинејџера

Вест је стигла неочекивано и као "велики божићни дар": после осам месеци тамновања, и велике драме која је узбудила немачку јавност, из истражног затвору у Анталији, пуштен је у петак (14. децембра) седамнаестогодишњи немачки дечак Марко Вајс. Његова завичајна варош Улцен у Доњој Саксонији је просто прокључала. Улицама су, као у време светског првенства у фудбалу, кружиле колоне аутомобила, уз заглушујуће сирене. Локална црква Светога Петра није могла да прими све који су похрлили на посебну, ноћну мису. На трговима су, уз упаљене свеће, људи спонтано давали одушка својој експлозивној радости.

Канцеларка Ангела Меркел је, на кратко напустила бриселску дворану у којој су заседали европски лидери, да би пред камерама "поделила радост" са целом нацијом што је Марко најзад слободан и што ће коначно и на "миру провести божићне празнике у кругу породице".

(Пре)дуги боравак немачког тинејџера у турском истражном затвору  усковитлавао је месецима немачку јавност и, последњих недеља, кад је и седми пут одбијен захтев да се пусти и брани са слободе, довео политичке страсти готово до усијања.

"Случај Марко" био је, из вечери у вече, у ударним вестима медија и готово непрестано на првим страницама новина. Подргевале су га запаљиве изјаве утицајних политичара, у којима је пало много тешких речи на рачун турског правосуђа. И чак отворених претњи и упозорења Анкари да ће тај случај отежати турско приближавање Европи. 

Ни турски медији и званичници нису остајали дужни. Јетко и жестоко су узвраћали, квалификујући те критике као "недопуствиво мешање" у унутрашње ствари "суверене земље" и њено правосуђе, уз подсећања да Турска "није немачка колонија".

Случај је попримио међународне димензије и постао предмет високе политике. На иницијативу либерала, шефови свих посланичких група у Европском парламенту су недавно срочили захтев комесару Европске комисије Олију Рену, захтевајући од њега, с обзиром на чињеницу да је Турска званично кандидат за пријем у Европску унију, да се снажно ангагажује и уложи демарш Анкари.

Адвокати немачког дечака су, у име његових родитеља, пресавили табак и уложили тужбу Европском суду за људска права у Стразбуру, тврдећи да су његовим предугим задржавањем у затвору, без судског процеса, прекршени европски правни принципи.

Марко би требало да се пред судом у Анталији појави 1. априла следеће године. Да ли ће се то заиста догодити, још је веома неизвесно. Већ су се, наиме, огласили експерти који су подсетили да немачки устав и закони забрањују изручење немачких држављања другој земљи. Може му се, кажу, судити у одсуству или у самој Немачкој.

Било како било, Немци су са наглашеним олакшањем примили вест да је Марко у петак увече авионом напустио Турску, где је, пре осам месеци, у време ускршњих празника, које је заједно са родитељима проводио на обали једног летовалишта у Анталији, кренула његова драма.

Све је, наиме, почело под још неразјашњеним околностима 11.априла увече, сусретом седамнаестогодишњег немачког тинејџера са тринаестогодишњом енглеском девојчицом Шарлоте М. у њеној хотелској соби.

У Марковој интерпретацији, дошло је том приликом само до спонтаног, и добровољног, излива нежности и безазлених љубакања. У кривичној пријави коју је сутрадан поднела турској полицији њена мајка, радило се, пак, о драстичном сексуалном злостављању и – силовању.

Турска полиција је, потом, учинила своје. Немачког дечака су стрпали у затвор. Енглеска девојчица је отпутовала с родитељима у Лондон. Није се одазивала на позиве турских истражних органа и више пута заказивана рочишта, али је отуда, пред камерама, тешко теретила немачког тинејџера. Њена писана оптужба би, ако се покаже као истинита, могла да немачког дечака отера на вишегодишњу робију. Та изјава је, међутим, оверена и преведена на турски, стигла је у Анталију наводно тек пре неки дан. Податак који је посебно иритирао Немце: као да смо у средњем веку, кад су поруке између држава, стизале по куририма на коњима, констатовао је огорчено један тамошњи угледни политичар.

У образложењу неочекиване одлуке о Марковом пуштању, судија је констатовао како је, и после свега, потребно прикупити још неке додатне информације, на које Марко не мора више да чека у истражном затвору.