Мењачница снова

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, јуна – И ми смо донекле као Руси или Срби – чује се путник у метроу. Па зачуђеном саговорнику објашњава: „И њима и нама је Бела кућа обећала ресетовање (нови почетак) односа.”

То „ресетовање” је чак и амбициозније у унутрашњим него у спољним везама Американаца. „Нови почетак” је овде постао, заправо, нови симбол америчког материјалног и духовног стања, нека врста формуле којом се превладава садашњи неуспех до кога се стигло дугим успесима и продуктивношћу и контрапродуктивношћу.

Велико ресетовање

Америка је усред доба „великог ресетовања”, када „цео наш живот треба поново да се осмисли”, изјавио је телевизији Еј-Би-Си професор Ричард Флорида, специјалиста за социјалне и економске теорије. То је „ужасно тежак” период, али је „историја показала да новим почецима успевамо да побољшамо живот”.

Традиционални „амерички сан” (да свака генерација успева више од претходног поколења, и да се радом може стићи из нижег друштвеног слоја до вишег и највишег) уздрман је, па на све стране ничу „мењачнице” снова. Оне нису установе, мада их подстиче нова администрација Барака Обаме, већ представљају низ колективних и индивидуалних промена у систему вредности.

Кад су на низбрдици финансијски центар Волстрит и аутомобилски гиганти као „Џенерал моторс” и „Крајслер”, који су били мотори нашег успона, јасно је да не може даље онако како смо навикли, оцењује низ стручњака. Доспели смо у ситуацију обрнуту од америчког сна и морамо да боље регулишемо систем који нас падовима после узлета често доводи у опасност, поручује и Обама.

У току је, сугеришу истраживачи, редефинисање „америчког сна”, тако да га се не одрекну ни жртве „најгоре” клетве „дабогда имао па немао”. Као пример је наведен случај супружника Беркли из калифорнијског Сан Дијега.

Она, Холи (35), као консултант за интернетски маркетинг, и он, Кит (37) као бизнисмен, годинама су муњевито профитирали у пословима којима су били „апсолутно” посвећени. Купили су нову кућу, луксузни џип и крстарили светом да би присуствовали концертима омиљеног им „Ју ту”.

А онда је, недавно, „ђаво дошао по своје”. Привредна рецесија их је „осакатила”. Пошто за прва четири месеца ове године није могао да домаћинству донесе „ни цент”, Кит је затворио канцеларије и свео број запослених од 25 на пет, с којима ради у својој кући.

Обоје су предузели драстичне мере штедње. Уместо по свету, шпартају по околини, уместо скупог аутомобиле возе половна кола, уместо рекреирања у „џипу” трче по парку, отказали су кабловску телевизију, али још увек једва „намичу” за отплату кредита како не би остали и без куће.

Нужда закон мења, па су се и Берклијеви, с два сина, прилагодили новим околностима, проналазећи у њима и – извесне чари. Уместо излазака у ресторане, почели су да гаје поврће у башти, сами справљају јела и први пут после много година – сви заједно седе за трпезом.

Сада нам је приоритет располагање временом, каже Кит. Преиспитујемо шта је то што је битно у животу, додала је Холи Еј-Би-Сију. Уче, при томе, од људи којима је „важније како се осећају него колико зарађују”. Схватају да „није све у професионалном успеху”. За Холи је „амерички сан сада оно што јој није био – тражење баланса између каријере и породице, уз откривање онога што је лепо у сваком тренутку”.

Не ради се о пропаганди за уживање у „паду с коња на магарца”. У кризи која их је снашла, Американци губе многе ствари, али и добијају „оно нешто” што им је недостајало – за унапређење блискости с другима, па и ближњима, за које махом „нису имали довољно времена”, као и за „препознавање” других занемарених „ситница које чине живот”, па и за спознају да их материјална добра нису испуњавала ни кад су их згртали.

За остварење „америчког сна” сада су све важније „апстрактније вредности” – бар по резултатима недавне анкете „Њујорк тајмса” и телевизије Си-Би-Ес. Највише испитаника, 27 процената, изјавило је како су им за реализацију тог сна најважније „слободе и могућности”, док је каријерни успех као приоритет истакло 18, финансијску сигурност и запослење 13, а поседовање куће само девет одсто.

Упркос текућим тешкоћама не превладава очај. Чак 44 одсто анкетираних каже да је остварило „амерички сан”, а још 31 одсто верује да ће и њима то поћи за руком.

Мања кола, већи смисао

Таква изјашњавања не умањују величину проблема. Сан, који је већина испитаника реализовала или верује да ће га обистинити, у садашњем облику је довео до кризе, па му се мења садржај.    

Врхунске моралне вредности су запостављене зарад профитирања у економском систему на чијим табелама нема места за комплетни квалитет живота, сугерише аналитичар Вилијам Грајдер у магазину „Нејшен”. Највећи губитак представља, по њему, то што су многи грађани остали без могућности да заиста управљају сопственом егзистенцијом, да утичу на процесе који одлучују о њиховом свакодневном животу.

На разним местима се стога, наставља, осећа напредовање „социјалне одговорности у америчком капитализму”. Смер преображаја би се, каже, могао сажети у геслу – „мања кола за већи животни смисао”.

Истраживања показују да Американци нису склони мањим колима, али да их све чешће прибављају. Као да тако прихватају и ново правило – да се остави више места за друге, за све који су им више сапатници него конкуренти.

Момчило Пантелић