Наше намере у Србији су озбиљне

Направили смо много добрих ствари откако смо дошли у Србију. Почели смо производњу „пунта” у марту и после само неколико месеци је удвостручили. Наше намере у вашој земљи су врло озбиљне. У овом послу смо дуго, према томе – ми не лажемо. Ако се обавежемо на одређене активности онда ћемо то и испунити. Верујте да немамо никакву намеру да уништимо наш кредибилитет – казао је у разговору за „Политику” Ђовани де Филипис, директор предузећа Фијат Аутомобили Србија, одговарајући на питање шта може да буде гаранција озбиљности италијанског аутомобилског гиганта на српском тржишту, ако већ није уплаћено договорених двеста милиона евра.

– Наш план, који се односи на вашу земљу, уопште се није променио, нису промењени разлози због којих је Фијату интересантно улагање у Србију. Још ћемо сачекати да видимо шта ће се даље дешавати на светском тржишту.

Објашњење за кашњење уплате је био утицај светске финансијске кризе? Када можемо да очекујемо да тај новац буде уплаћен?

Инвестиције су увек повезане са захтевима тржишта. Све што је потребно да фабрика постане већа и јача, када дође тренутак, ми ћемо урадити.

Хоће ли јачање компаније на глобалном нивоу убрзати инвестиционе планове Фијата у Србији?

Куповина Крајслера” је изузетно важна за нас јер ћемо тиме постати шеста аутомобилска индустрија на свету по величини. И то ће имати користи за све наше активности, без обзира на то што директна веза са „Заставом” не постоји.

Колико је Фијат од доласка уложио у заједничко предузеће, не рачунајући два милиона евра за социјални програм?

Највећа инвестиција су људи које смо довели и одредили да обучавају раднике. Тим од педесет људи овде месецима помаже у производњи и време које смо ту провели и знање које смо оставили највећа су инвестиција.

Колико се аутомобила у Крагујевцу дневно произведе?

Продукција је достигла 100 возила на дневном нивоу и, наравно, производњу ћемо повећавати у складу са захтевима купаца.

Какво је интересовање потрошача?

У овом моменту – огромно. И раније смо очекивали да ћемо имати 15.000 наруџбина и после само два месеца број поруџбина је достигао ту бројку.

Да ли је могуће до краја године достићи производњу од 100.000 возила годишње, како су то најављивали наши државни званичници?

Првобитни план је предвиђао да се до краја 2009. године произведе 7.000 аутомобила.

Али та бројка се не спомиње у Уговору о заједничком инвестиционом улагању потписаном у септембру прошле године? Налази ли се у Бизнис плану, који је пратећи документ, а који јавности није доступан?

Бизнис план је део тога. Изградња једне аутомобилске фабрике траје годинама. Истовремено се, како унутар фабрике, тако и њеном пословном окружењу, догађају промене. Прво се инвестира у производни капацитет људи који ту раде. Радна снага коју смо затекли у Крагујевцу је стручна и има капацитета. Али, с обзиром на то да у последњих 20 година нису учествовали у технолошким иновацијама ми сада треба да освежимо њихово знање. Фијатов тим од око 50 техничара, стручњака за све активности у фабрици, који су овде више од три месеца, имају за циљ да раднике упознају с модерним процесом рада. После првобитног изненађења, већина тих запослених је показала напредак током обуке.

Јесте ли некога од њих упознали лично?

Проводим много времена у производном погону. И сматрам да је нормално радити и разговарати са свима. Код већине њих видео сам како се јавља жеља да покажу шта знају да ураде.

„Застава” је, као што знате, била проблем свих овдашњих влада и ти радници су се много пута осетили изневереним. Имате ли утисак да Вам верују?

Кренули смо са радом у фази када су очекивања била огромна. Подићи на ноге фабрику аутомобила, опет кажем је дугогодишњи процес. А да не спомињемо да се то сада догађа у периоду светске финансијске кризе која тај дугачки процес може додатно да продужи. Код неких људи су се јављале недоумице. Али, кад су почели да раде, да производе нешто стварно, схватили су да сви у ствари желе да посао ураде што боље и заиста желе да раде.

Хоће ли бити испуњене обавезе из Уговора да до 2012. године запослите 2.400 људи?

Наравно.

Да ли ће и људи бити ангажовани и људи „са стране”, односно они који нису радили у „Застави”?

И једни и други. Запослићемо и младе људе, не само оне који ту раде годинама.

Шта ћете са онима који ће у међувремену добити отказе? Хоће ли им бити понуђене отпремнине?

У фабрици тренутно има мање од 3.000 запослених, али то није питање за нас већ за Владу Републике Србије. Наша обавеза је другачија, а она подразумева модернизацију фабрике и гарантовање минималног броја радних места. А обавезали смо се да ћемо запослити бар 2.400 људи. Сигурно ће их бити и више.

По Уговору је предвиђена могућност да Фијат, после 10 година може да постане власник целог предузећа. Постоји ли тај интерес?

Наравно. Желимо да „Заставу” претворимо у фабрику која послује онако како то Фијат ради у целом свету. У будућности наш интерес јесте да преузмемо целу фабрику.

У Уговору стоји и да је Фијат у обавези да произведе један потпуно нов модел аутомобила. Кад то можемо да очекујемо?

„Застави” ће, као што је наша пракса свуда у свету, такође бити дата платформа за производњу нове врсте аутомобила. У Пољској нам је за тако нешто требало неколико година.

А да ли је ово тржиште на коме се исплати радити?

Наравно да јесте. Без обзира на кризу, ситуација ће почети полако да се стабилизује и ствари ће доћи на своје.

Током преговора са српском владом као једна од компаративних предности истицан је Споразум о слободној трговини с Русијом. Међутим, аутомобили се још не налазе на листи за бесцарински извоз. Колико то ремети ваше планове?

(/slika2)Кад смо основали предузеће циљ је био да направимо моделе који ће бити извезени, пре свега у западну Европу. Преговори с Русијом апсолутно не ремете наше планове. Поштено говорећи, баш у овом тренутку руско тржиште је једно од највише погођених кризом.

Значи ли то да је потенцијал руског тржишта, када је о овом послу реч, у домаћој јавности прецењен?

Наравно да бисмо били срећни када бисмо и тамо могли да продамо наша возила. Ако буде – биће.

Недавно је потписан споразум о извозу у Републику Српску. Како теку даљи планови за раст извоза?

Из Србије ћемо извозити на такозвано тржиште ЦЕФТА, односно у земље из суседства, али и у северну Африку.

На који период су орочени ови планови?

Реализација почиње од идуће године.

У Уговору се такође наводи да ће у једној од инвестиционих фаза Фијат моћи да рачуна на субвенције државе. Оне су међутим условљене испуњавањем обавеза око запослености и инвестиција. Бојите ли се да ћете остати, можда, без државне помоћи?

Не.

Како сте задовољи сарадњом са стратешким партнером, односно државом Србијом, која има 33 одсто власништва?

Добро.

Уговор је практично склопљен у предизборној кампањи па су посао пратили коментари да је реч о маркетиншком трику. Како се носите с тим реакцијама?

Нас интересује само производња аутомобила. Важно нам је да наши производи буду добри и квалитетни. Политиком се не бавимо.

Али како изгледа производити у тим условима?

Не мислимо да смо имали неке проблеме, цео приступ овој причи је био доста позитиван.

---------------------------------------------------------------------

С квалитетом нема компромиса

Где набављате опрему?

Све што је неопходно за једно возило долази из Италије. Сто одсто.

„Политика” је у априлу писала о томе да је тек сваки шести „пунто” исправан. Шта се то догодило?

Вредност једне марке аутомобила зависи од кредибилитета које има код клијената. Питање квалитета је врло озбиљно и оно што смо прочитали нас је веома изненадило. Када смо почели производњу, почели смо и обучавање радника, као и контролу квалитета производа. То је и довело до раста производње. Ако после два месеца успемо да удвостручимо производњу јасно је да тих проблема није било. Никада не бисмо прихватили компромис када је квалитет возила у питању.

Чији је то онда био пропуст?

Наш сигурно није. Да објасним, пре него што производња почне одреде се стандарди квалитета и програм се постави тако да се сваког дана произведе што више возила да би радници истовремено могли да се обуче. Контролише се производња сто одсто и уколико нека операција није урађена како треба – понавља се. Сва произведена возила морају бити истог квалитета. Постоје неки производи за које је потребно више времена да се постигну стандарди. И то је сасвим нормалан процес у било којој фабрици на свету. Тако да се можда изгуби мало више времена али се постигне жељени циљ. За клијенте је важно да знају да ниједно возило није направљено са нижим квалитетом од предвиђеног.