Бугарска окружена Бугарима

Уз униформе руских војника који су ослобађали Бугарску од турске власти, на зиду собе посвећене 19. веку у Националном историјском музеју у Софији стоји и цитат из говора Виктора Игоа. "Убијају један народ. Где? У Европи. Постоје ли за то и сведоци? Постоји један, а то је читав свет. Виде ли то и владе? Не."

Посетилац софијског музеја не може сазнати да је писац "Јадника" мислио на Србију, да је овим речима изговореним у француском Сенату у августу 1876. године дао и наслов "За Србију", баш као што су ретки они код нас који знају да је Игоове емоције изазвао и један покољ у данашњој Бугарској и да то што је Француз у једном делу свог иступа помешао Бугаре и Србе говори помало и о односу остатка Европе према Балкану.

Истина, историја српско-бугарских односа таква је да се и ми тешко сналазимо у њој. Четири рата водиле су две државе у последњих 130 година, Бугарска је два пута окупирала делове Србије и њена војска починила је ужасне злочине, а ипак већ деценијама се и са једне и са друге стране границе говори о великом пријатељству два народа. Иако у Софији сматрају да та граница није праведно постављена – да је "Бугарска окружена Бугарима", како уче у школама и како као историчар тврди и председник Георгиј Прванов.

Границу доброг и лошег у односима овако блиских држава и народа заправо је тешко одредити – па се тако у центру Софије као највећа светиња чувају мошти краља Милутина, што не спречава бугарску дипломатију да тврди да су косовски Горанци у ствари изгубљено бугарско племе и да им на основу те интерпретације историје даје пасоше своје државе. А док је у средњовековној престоници Великом Трнову реновирана црква Четрдесет мученика у којој је био сахрањен Свети Сава, бугарска обавештајна служба измислила је 1999. године наводни план "Поткова" о протеривању Албанаца са Косова и Метохије, што је земљама НАТО-а послужило као још један "доказ" о унапред смишљеном геноциду. Ипак, један од најбољих ресторана у главном граду Бугарске држи Лесковчанин Мило, на хиљаде туриста посећује летовалишта и планине у тој земљи, а сада овај источни сусед жели да помогне Србији да што пре уђе у Европску унију.

За три године са бугарске стране биће завршен аутопут од Софије до границе са Србијом, следеће године почиње и градња новог граничног прелаза, постоји идеја да Софија и Ниш буду кандидати за организацију зимских олимпијских игара...

"Наше искуство у свим областима могло би да буде од користи Србији", каже за "Политику" бугарска министарка за европске послове Гергана Грнчарова. "Ми имамо заједнички циљ да извучемо наш регион од несрећне дефиниције "проблематичан". Сматрамо да ако се наставе напори у сарадњи са Хашким трибуналом – о чему постоје већ докази – потписивање споразума о стабилизацији и придруживању може се догодити већ почетком предстојећег председавања Словеније Унијом. По нама, Србији је место у ЕУ, али брзина којом ћете се приближити чланству у потпуности зависи од политичке воље и владиних напора у реформама", сматра Грнчарова, додајући да Бугарска посебно може да помогне Србији у процесу усклађивања домаћег законодавства са европским.