Bugarska okružena Bugarima

Uz uniforme ruskih vojnika koji su oslobađali Bugarsku od turske vlasti, na zidu sobe posvećene 19. veku u Nacionalnom istorijskom muzeju u Sofiji stoji i citat iz govora Viktora Igoa. "Ubijaju jedan narod. Gde? U Evropi. Postoje li za to i svedoci? Postoji jedan, a to je čitav svet. Vide li to i vlade? Ne."

Posetilac sofijskog muzeja ne može saznati da je pisac "Jadnika" mislio na Srbiju, da je ovim rečima izgovorenim u francuskom Senatu u avgustu 1876. godine dao i naslov "Za Srbiju", baš kao što su retki oni kod nas koji znaju da je Igoove emocije izazvao i jedan pokolj u današnjoj Bugarskoj i da to što je Francuz u jednom delu svog istupa pomešao Bugare i Srbe govori pomalo i o odnosu ostatka Evrope prema Balkanu.

Istina, istorija srpsko-bugarskih odnosa takva je da se i mi teško snalazimo u njoj. Četiri rata vodile su dve države u poslednjih 130 godina, Bugarska je dva puta okupirala delove Srbije i njena vojska počinila je užasne zločine, a ipak već decenijama se i sa jedne i sa druge strane granice govori o velikom prijateljstvu dva naroda. Iako u Sofiji smatraju da ta granica nije pravedno postavljena – da je "Bugarska okružena Bugarima", kako uče u školama i kako kao istoričar tvrdi i predsednik Georgij Prvanov.

Granicu dobrog i lošeg u odnosima ovako bliskih država i naroda zapravo je teško odrediti – pa se tako u centru Sofije kao najveća svetinja čuvaju mošti kralja Milutina, što ne sprečava bugarsku diplomatiju da tvrdi da su kosovski Goranci u stvari izgubljeno bugarsko pleme i da im na osnovu te interpretacije istorije daje pasoše svoje države. A dok je u srednjovekovnoj prestonici Velikom Trnovu renovirana crkva Četrdeset mučenika u kojoj je bio sahranjen Sveti Sava, bugarska obaveštajna služba izmislila je 1999. godine navodni plan "Potkova" o proterivanju Albanaca sa Kosova i Metohije, što je zemljama NATO-a poslužilo kao još jedan "dokaz" o unapred smišljenom genocidu. Ipak, jedan od najboljih restorana u glavnom gradu Bugarske drži Leskovčanin Milo, na hiljade turista posećuje letovališta i planine u toj zemlji, a sada ovaj istočni sused želi da pomogne Srbiji da što pre uđe u Evropsku uniju.

Za tri godine sa bugarske strane biće završen autoput od Sofije do granice sa Srbijom, sledeće godine počinje i gradnja novog graničnog prelaza, postoji ideja da Sofija i Niš budu kandidati za organizaciju zimskih olimpijskih igara...

"Naše iskustvo u svim oblastima moglo bi da bude od koristi Srbiji", kaže za "Politiku" bugarska ministarka za evropske poslove Gergana Grnčarova. "Mi imamo zajednički cilj da izvučemo naš region od nesrećne definicije "problematičan". Smatramo da ako se nastave napori u saradnji sa Haškim tribunalom – o čemu postoje već dokazi – potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju može se dogoditi već početkom predstojećeg predsedavanja Slovenije Unijom. Po nama, Srbiji je mesto u EU, ali brzina kojom ćete se približiti članstvu u potpunosti zavisi od političke volje i vladinih napora u reformama", smatra Grnčarova, dodajući da Bugarska posebno može da pomogne Srbiji u procesu usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa evropskim.