Кузмановић: Победа силе над правом и правдом

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 21. јуна – Одлука високог представника међународне заједнице у Босни и Херцеговини Валентина Инцка да стави ван снаге закључке Народне скупштине Републике Српске о ефектима пренесених надлежности наишла је, сасвим очекивано, на различите реакције српских, бошњачких и хрватских политичара. Подсетимо, Инцко је закључке Народне скупштине оценио као антидејтонске и антиуставне. Он је у образложењу своје одлуке навео да би се спровођењем закључака републичког парламента угрозила „подела надлежности између БиХ и ентитета”, а Народној скупштини би се, истовремено, дало „право вета у одлучивању на нивоу БиХ”.

Председник Републике Српске Рајко Кузмановић је у саопштењу навео да је Инцкова одлука „победа силе над правом и правдом”. „И поред свега, ова одлука високог представника неће нас обесхрабрити да и даље спроводимо и чувамо Дејтонски споразум и демократским средствима бранимо наша Уставом загарантована права и надлежности”, нагласио је Кузмановић.

И председник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић је незадовољан одлуком високог представника, поготово његовом употребом такозваних „бонских овлашћења”. „Почетак 21. века у једној европској земљи, која је потписала Споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом и која жели постати чланица Уније, потпуно је неспојив са кориштењем овлаштења за поништавање аката демократски изабраног парламента”, саопштио је Радојичићев кабинет.

Саопштењем се огласила и Влада Републике Српске. У њему је, поред осталог, речено: „Поништавање закључака Народне скупштине Републике Српске, као израза политичке воље народних посланика, изабраних непосредном вољом грађана, супротна је модерној демократској пракси и усмерена на гушење основних људских и демократских слобода, чиме се настоји укинути право на различито мишљење”. Такође, наведено је да је Влада Републике Српске потпуно опредељена за „интеграцију БиХ у Европску унију и пуно поштивање слова Дејтонског споразума” и да коришћење „бонских овлашћења удаљава БиХ од европског пута и „гуши даљи развој демократских односа у БиХ”.

Председавајући Председништва БиХ Небојша Радмановић је, према извештају агенција, рекао: „Бонска овлашћења високог представника су тотално анахрона за Европу, јер омогућују једном човеку да поништи шта год хоће и да донесе шта год хоће.“

И лидери Српске демократске странке и Партије демократског прогреса, Младен Босић и Младен Иванић, сматрају да је употреба „бонских овлашћења” непримерена. Иванић је нашем листу казао: „И овај случај показује да је БиХ дубоко подељено друштво у којем влада неповерење између три народа, чији представници различито коментаришу потез високог предстаника, који земљу уводи у непотребну политичку кризу и удаљава је од бављења стварним животним проблемима”. И Иванић и Босић кажу да Инцкова одлука суштински не може да промени политичку вољу која је артикулисана закључцима Народне скупштине, које је он ставио ван снаге.

Према извештајима медија у Федерацији БиХ, бошњачки политичари су такође незадовољни одлуком високог представника. Председник Странке демократске акције Сулејман Тихић је рекао да „анулирање закључака Народне скупштине без санкционисања одговорних за антидејтонско деловање је понижавајуће и вређа остале у БиХ који поштују Дејтонски споразум”. Он је, осим тога, казао да оваква одлука високог представника „даје право и другима да се антидејтонски понашају, јер знају да неће бити кажњени”. Идентичног мишљења су потпредседник Странке за БиХ Бериз Белкић и председник Босанскохерцеговачке патриотске странке Сефер Халиловић, који је као човека којег је требало казнити означио премијера Републике Српске Милорада Додика.

Портпарол Хрватске демократске заједнице БиХ Мишо Релота је за наш лист изјавио да је „одлука високог представника очекивана” и додао да је она „једна врста жутог картона с озбиром на то да је по овом питању међународна заједница имала различите ставове”.

-----------------------------------------------------------

Солана „цепа” БиХ

Високи комесар Европске уније за заједничку спољну политику и безбедност Хавијер Солана је „главни оператор” пројекта поделе Босне и Херцеговине, изјавио је за „Седмицу”, недељни политички прилог сарајевског „Дневног аваза”, академик Мухамед Филиповић. Говорећи о стању у БиХ и њеној будућности, он је казао „да се постепено стварају услови за поделу БиХ” и додао да је Солана „главни оператор целог тог процеса”.

Филиповић је рекао да је „међународна заједница учестовала у стварању стања поделе у БиХ”. „Она не нежли да се то стање измени и да се држава БиХ, а пре свега Бошњаци, на чији рачун се врше устаноправне, демографске и културолошке промене, дођу до задовољења својих права”. Због тога, упозорио је он, бошњачка „политика мора бити врло скептична и опрезна према политици међународне заједнице”.

Одговарајући на питање да ли је то о чему он говори увод у стварање националних државица у БиХ, Филиповић је рекао: „Чим они инсистирају на легализацији постојећег стања, они уствари легализују стварање националних државица на овом простору. При томе би се, што је посебно битно, две од те три националне државице директно наслањале на своје матичне државе с којима већ имају специјалне односе. У седвичу између тих држава остала би државица с већинским народом данашње БиХ, то јест Бошњацима”.

Објашњавајући позицију евентуалне бошњачке националне државе, Филиповић је оценио да би „она била изложена ерозији”. „Наш бошњачи народ би у таквој ситуацији очекивала судбина коју су доживели Палестинци”, оценио је Филиповић и истакао: „Да, уверен сам да с оваквим вођством ми заиста идемо према бошњачкој Палестини”. Према његовим речима међународна заједница ће у бошњачком народу „наћи човека који ће потписати поделу”.

О разлозима за поделу БиХ на три националне државице, Мухамед Филиповић је рекао: „Пројекат по којем би Србима требало компензовати распад Југославије на тај начин да они тај губитак намире у БиХ... Није мртав ни пројекат да се хрватска држава освежи и допуни западним и југозападним босанским територијама”.