Смотра духа и лепоте српског села

Теслић – На традиционалном сабору српског изворног народног стваралаштва, који се већ 32 године уочи Видовдана одржава у Бањи Врућици, минулог викенда окупило се безмало хиљаду учесника из двадесетак културно-уметничких друштава са простора Републике Српске и Србије. Представили су у пуном сјају богатство традиције и обичаја крајева из којих су стигли, разноликост песама и игара, раскош књижевног етно наслеђа, лепоту народних ношњи, као и умеће у припремању старих националних јела.

У свечаној саборској поворци, а потом и на сцени, у овом великом фолклорном колоплету нашло се неколико генерација узраста од седам до осамдесет година. Наступали су, раме уз раме родитељи са децом, бабе и деде са унучадима, да би показали са колико љубави и преданости чувају од заборава и негују непроцењиво благо и аутентичност свеукупног српског народног стваралаштва. Са посебним симпатијама поздрављени су најмлађи учесници овог саборовања, чланови културно-уметничких дружина из Мркоњић Града, Залужана, Рибника, Бараћа и Теслића, чије гореографије су побрале бурне овације публике, али и неподељено усхићење што је и код најмлађе генерације присутна свест о потреби одржавања свих особености националног идентитета.

(/slika2)У предивном амбијенту Бање Врућице, на пространој ливади засенченој хладовином крошњи столетних стабала, уз жубор и свежину Јелића потока, неколико група вредних домаћица, одевених у народне ношње, надметале су се у вештини припремања националних специјалитета. Пропозиције су налагале да се спрема посна храна, будући да је у току Петровдански пост.

Праву гозбу у природи приредиле су и чланице КУД „Озрен“ из Карановца, код Добоја, на чијој се трпези нашао надасве укусни посни грах, па погача у земљаној тепсији, званој тагара и печени кромпир у кукурузном брашну. То је, како нам рече Смиља Ђуричић, саставни део сваког посног јеловника у селима подно Озрена, а неизоставан је и чај од иве у земљаном лонцу. Јер, чули смо, „трава ива од мртва прави жива“, веома благотворно делује на крвне судове, „продужава век, а ни њена афродизијачка својства нису баш  занемарљива“.  

(/slika3)У гурманској понуди женске изворне групе КУД „Младост“ са Пала, с искусном и „кухињи вичном“ Радом Вуковић, осим рибе печене у сачу на старински начин, нашла се и варица, исконско јело од поврћа и житарица: пасуља, грашка, мркве, тиквица, кукуруза шећерца, јечма, белог и црног лука...“Све се то лепо припреми у земљаном лонцу, поклопи се и крчка на тихој ватри, па се на крају још мало запржи“ – објашњавале су Паљанке бројним дегустаторима. Варицу, али на лички начин, припремале су и жене из Бачког Грачаца, а уз то су пред госте изнели у њихову познату басу – кувано слатко млеко, најпре мало прохлађено, па укисељено и оцеђено у прозирној тканини и онда мало посољено. Служи се са полицама (кромпиром печеним у рерни) или уштипцима.

У завршном програму, у великој дворани Дома културе у Теслићу, пред око 800 гледалаца, одржана је својеврсна ревија, сценски прилагођених, разних обичаја и ритуала – прела, косидбе и жетве, свадбарских свечаности, божићних и славских окупљања. Све је одисало аутентичношћу и изворношћу, код старијих будило осећања носталгија, а млађе подсећало да не забораве своје порекло и корене.

Најупачетљивије и најоригиналније наступе на овом Сабору српског народног изворног стваралаштва имали су чланови КУД „Војковићи“ из истоименог села код Српског Сарајева, којима је припао и највећи број признања и награда.