Треће доба у „дивљем” дому

„Проведите треће доба на достојан начин”, „Наставите живот у нашој оази”, „Дружите се са вршњацима окружени зеленилом” – само су неки од слогана приватних домова за старе особе којима привлаче времешне Београђане да за одређену суму евра постану њихови станари. Иза великог броја ових огласа крије се нелегални приватни смештај у коме често ради и нестручно особље.

У престоници, како „Политика” сазнаје, тренутно без дозволе Министарства рада и социјалне политике послује готово 50 приватних домова за стара лица. Инспектори овог министарства од почетка године ставили су катанац на два објекта који нису задовољавали строго прописане услове за рад, док је 2008. било 12 затворених домова.

Како објашњава Сузана Пауновић, начелник за инспекцијски надзор у Министарству рада и социјалне политике, бројка од 50 „дивљих” домова врло је вероватна јер је тешко контролисати све оне који се на нелегалан начин баве овим обликом социјалне заштите.

– Највећи проблем настаје када неко отвори дом на периферији града и тако се склони од очију јавности и наше инспекције. Често се дешава да објекат у коме брину о старим особама оснивачи и не назову домом, већ пансионом или хостелом, што додатно умањује могућност да их одмах откријемо. Ипак, већина власника ових објеката сами себи „скоче у стомак” јер се слободно рекламирају на тржишту и када их наши инспектори провере, следи забрана. Често се дешава да за овакве случајеве сазнамо тек када у неком објекту настане велики проблем који незадовољни сродници корисника пријаве нама – каже Пауновићева.

Зато, апелује на становнике престонице да пре него своје најмилије сместе у неку приватну установу, обавезно провере да ли је легална. У супротном, сами сносе одговорност за пропусте у бризи према њиховим родитељима, бакама, декама, рођацима...

– Министарство гарантује квалитет услуге само у државним и приватним домовима који су регистровани. Када се неко пожали на лош смештај, слабу здравствену негу или цену у непријављеном објекту, ми га проверимо. Ипак, мали број контролисаних објеката је трајно затворен због изузетно лоших услова за смештај старијих суграђана. Већина је себи дозволила мање пропусте који када се отклоне не представљају препреку да се тај дом региструје и настави да ради, али легално – рекла је Пауновићева и најавила строжу контролу инспектора.

За то време права поплава домова за старе „на црно” прети да потопи приватне који су задовољили све критеријуме министарства. Према речима доктора Владана Чокића, власника Центра за негу и здравствени надзор старих „Луг”, који је у околини Младеновца отворен још 2004. године, нерегистровани стационари представљају велику и неправедну конкуренцију.

– Када неко не поштује прописе, он може лако да калкулише и са ценом смештаја старих особа. Тако је често снизе и привуку неинформисане људе док ми који редовно плаћамо све дажбине и строго водимо рачуна о квалитету боравка наших корисника, трпимо. Ипак, услуга коју пружа већина легалних приватних домова неупоредиво јебоља, а људи то знају да цене. Зато код нас тренутно бораве и суграђани који су побегли главом без обзира из „дивљих” домова где осим лошег смештаја и хране, ради малобројно и нестручно особље. На овај начин они себи обезбеђују солидну зараду – истиче Чокић који сматра да је управо финансијски моменат међу главним разлозима за масовно отварање пре свега нерегистрованих, али и неких легалних приватних домова.

Према подацима Министарства рада и социјалне политике, од 25 приватних стационара у Србији, 22 смештена су у престоници. Само прошле године отворено је њих 11, док се ове, поред два која су већ почела да раде, очекује да још седам добије дозволу.

– Они који се руководе лаком зарадом мисле да је довољно имати празну кућу и ето дома за старе особе. Када увиде шта је све потребно обезбедити корисницима настану проблеми са којима могу да се суоче једино они који стварно желе да својим станарима олакшају треће доба, односно да пруже праву социјалну заштиту – закључује Чокић.

Ј. Цветковић