Млак договор на Балију

Бали – Двонедељна Конференција Уједињених нација о климатским променама на индонежанском острву Бали јуче је завршена компромисом, након што су представници око 200 држава, укључујући и САД, прихватили нов, оквирни, план за борбу против последица глобалног отопљавања.

Усвојени план, који су учесници Конференције током завршног и драматичног заседања више пута мењали и прилагођавали, не обухвата конкретне обавезе земаља у борби против глобалног отопљавања, већ је пре свега усмерен на договор око будућих преговора на којима би требало да се постигне конкретнији споразум о том проблему.

Коначан договор око будућег споразума о климатских применама требало би, како је предвиђено документом усвојеном у Балију, да се постигне у току наредна 24 месеца на завршним преговорима у Копенхагену, поткрај 2009. године.

САД, које су готово до последњег тренутка рада Конференције одбијале предложени план, на крају су пристале да га прихвате, али у измењеном и "разводњеном" облику.

Вашингтон је, осим тога, прихватио захтев сиромашних земаља за указивање веће финансијске и технолошке помоћи у борби против климатских промена.

Генерални секретар УН Бан Ки Мун, који је раније енергично захтевао од учесника Конференције да на основу опште сагласности прихвате завршни документ, поздравио је позитивну промену става САД и, како је рекао, спремност Вашингтона на компромис током последњих сати рада великог међународног скупа. "Ја сам охрабрен и одајем признање за флексибилност делегацији САД и другим кључним делегацијама", изјавио је Бан непосредно пошто је постигнута сагласност о прихватању новог споразума.

Бан Ки Мун је истовремено изразио велику захвалност и свим другим земљама учесницама Конференције, које су, такође, показале спремност на компромис, у циљу коначног прихватања новог споразума.

Нов споразум за борбу против глобалних климатских промена треба да замени сада важећи Кјото протокол који је на снази од 1997, а истиче 2012. године.

Споразум из Кјота је обавезао 37 индустријски најразвијенијих земаља да смање емисију угљен-диоксида у атмосферу за пет одсто испод нивоа 1990.

САД су, међутим, одбиле да извршавају одредбе Кјото протокола, иако су убедљиво највећи светски емитер штетних гасова, па ће пристанак те и још неких других земаља, које такође не поштују Кјото споразум, да учествују у реализацији новог глобалног договора за борбу против климатских промена бити од кључног значаја, сматрају еколошки експерти.

Кина и Индија, које су уз САД највећи глобални емитери штетних гасова, такође нису показале спремност да изврше обавезе из Кјото споразума.