Куда тече руски гас

У ресору Александра Поповића, министра рударства и енергетике, ових дана су "два врућа кромпира" – пролазак крака гасовода "Јужни поток" кроз Србију и приватизација Нафтне индустрије Србије. Гасовод "Јужни поток" којим би Русија требало да снабдева јужни део Европске уније може ићи преко Бугарске, Србије, Хрватске или Мађарске ка Аустрији, или преко Румуније и Мађарске ка Аустрији.Уколико буде прелазио Румунију морао би да иде преко Карпата што би у великој мери повећало трошкове градње, док би се преласком преко Србије уштедело, јер би цеви ишле кроз долину река до Војводине. Куда ће на крају гасовод проћи и да ли ће цеви бити положене и преко Србије, или ће нас овај крак ипак заобићи, тек ће се видети.

Када ће јавност бити упозната с детаљима нацрта споразума који Вам је уручио руски амбасадор, а тиче се заинтересованости "Газпрома" за градњу крака "Јужни поток", завршетак Банатског Двора и модернизације НИС-а ?

Нацрт споразума нам је руска страна уручила пре мање од недељу дана. Влада је, након тога, формирала радну групу, којом ће председавати премијер и која ће у наредним недељама, али свакако не губећи време, с руском страном радити на усаглашавању документа. Јавност ће бити упозната с текстом након што он буде усаглашен, а крајњу реч ће, у сваком случају, јер је реч о међудржавном споразуму, дакле, законском тексту, имати Скупштина.

Шта заправо значи руска понуда за Србију?

Понуда Русије се односи на изградњу магистралног гасовода "Јужни поток" кроз Србију, стратешко партнерство Руске Федерације и Србије у изградњу подземних складишта гаса на територији наше земље и модернизацију НИС-а. Свакако је најважније што ова понуда, а сада говорим о концепту, не о појединостима о којима ће се разговарати, подразумева сигурност у снабдевању наше земље енергентима. Енергетска безбедност је приоритет сваке земље. Функционисање овог гасовода би допринело остваривању додатних прихода у буџет и то наплатом транзитних такси. Смањио би се и притисак на електроенергетски систем у зимским месецима, јер би се гас користио и за загревање домаћинстава.

Шта конкретно значи модернизација НИС-а, коју нуди "Газпром", приватизацију или нешто друго, и какав је Ваш став о томе да ли и НИС треба препустити "Газпромњету" без тендера?

Нафтну индустрију Србије је неопходно модернизовати како би се и у српским рафинеријама производило гориво европског квалитета и за то нам је неопходан стратешки партнер. Уверен сам да предност треба да има онај ко поседује сопствене изворе нафте, јер би се на тај начин дугорочно обезбедило снабдевање црним златом, упослиле НИС-ове рафинерије, а тржиште би било добро снабдевено сви  врстама деривата. Поред тога, и цена нафте из сопствених извора би мање била под утицајем берзанских кретања, а сведоци смо да је сирова нафта на светским берзама од јануара до данас забележила скок од чак 80 одсто.

Спекулише се да би крак гасовода "Јужни поток" могао да гради "Југоросгас" где "Србијагас" има свега 25 одсто власништва, те би у том случају новац од транзита већим делом отишао "Газпрому". Како то преобратити у српску корист?

Конкретна питања у вези с градњом и власништвом над гасоводом ће свакако бити тема разговора. Оно што је апсолутно сигурно је да би се у изградњи гасовода кроз Србију упослиле домаће компаније, тако да би Србија и током градње и те како имала користи од ове инвестиције, вредне више од милијарду долара. Што се тиче могућих прихода од транзита, навешћу пример Украјине која убира таксу од 1,6 долара за транспорт 1.000 кубних метара гаса на раздаљину од 100 километара, тако да би приходи од транзита свакако били изузетни.

Да ли је Србија у овом часу, по Вашем мишљењу и на основу увида у нацрт споразума, ближа потписивању међудржавног споразума са "Газпромом" или не?

У сваком случају мислим да смо добили више него добру понуду и да треба, кроз преговоре с руском страном , радити на разјашњавању појединих аспеката и његовој реализацији.

Како коментаришите то што су Руси први пут сада дошли нама нешто да понуде, а већ их довољно дуго чекамо да крену с конкретизацијом не само "Јужног потока", већ и гасовода Ниш – Димитровград. Да ли Руси желе да осигурају своју енергетску стабилност у овом региону јер се и сами боје да би Косово могло да буде једнострано проглашено независним?

Градња гасовода је један од највећих пројеката и нормално је да се реализују у дужем периоду. Говоримо о дугорочним инвестицијама вредним неколико милијарди евра. Да би се приступило изградњи гасовода потребно је пре тога договорити се о свим детаљима с властима земаља кроз које ће гасовод пролазити, решити правно-имовинска питања, договорити о цени транзита и још много других детаља. Све активности које Русија тренутно спроводи у вези са изградњом гасовода су још у фази која претходи самој изградњи. Што се тиче другог дела вашег питања, Русија је своју позицију у региону "утврдила" одавно. Руски председник Путин је у јуну ове године изнео податак да је до данас 73 милијарде кубних метара гаса и 59 милиона тона нафте отишло на балканско тржиште, што је половина од количине која је испоручена читавом европском тржишту. То довољно говори о позицији Русије у енергетском сектору југоисточне Европе.

А што се тиче везе између градње гасовода и политичке ситуације, морам да подсетим да је руски став о Косову и Метохији принципијелан. Такав је био пре разговора о градњи гасовода, такав је данас и такав ће остати након разговора о градњи. Руска Федерација је озбиљна држава са озбиљном и принципијелном државном политиком.

Када ће се знати на који начин ће бити грађене две термоелектране "Колубара Б" и "ТЕНТ блок 3". Да ли кроз стратешко партнерство са ЕПС-ом или онако како то предлаже министар Динкић, изношењем ЕПС-ов акција на берзу?

Електропривреда Србије је завршила свој део посла на припреми потребне документације, а затим је Министарство рударства и енергетике обавило консултације с надлежнима. Предлог је прошао и владин Одбор за привреду и финансије и очекујем да буде усвојен на некој од седница владе до ове Нове године. У том случају, тендери ће бити објављени после божићних и новогодишњих празника, до краја јануара.

Иако је за грађане крајње непопуларно поскупљења струје, да ли за корекцију цена има oправданих разлога. И који су? Колика би цена струје реално требало да буде?

Реална цена струје је она која ће поред редовног одржавања омогућити и инвестиције у нове капацитете. Процена Агенције за енергетику, као независног регулаторног тела, јесте да је просечна цена од око пет евроценти за киловат, односно четири динара, неопходна да би ЕПС нормално одржавао постојеће капацитете. То су оправдани трошкови. Али, ми желимо ЕПС-у да омогућимо и да из сопствених прихода гради нове капацитете. Поред тога, ЕПС ће 1,2 милијарде евра морати да издвоји само за постојеће електране, да би параметре заштите животне средине у њима до 2015 довео у ред. То је трошак којим не повећавате производњу струје, али је неопходан. Ширење колубарских копова ће коштати 480 милиона евра у наредних десет година. И један и други издатак су неопходни, морају да буду покривени, а омогућавају само да нам производња електричне енергије остане на истом нивоу, што је недовољно.

Како ће се помоћи Србима на КиМ када је снабдевање струјом у питању, будући да поједини делови ове јужне српске покрајине сатима немају струју и тако сваке зиме?

Проблеми у снабдевању Косова и Метохије струјом постоје још од 1999. године, од када је у НАТО бомбардовању разорен електроенергетски систем. Иако је до сада потрошено више од милијарду евра за његову обнову, ситуација са снабдевањем није битно побољшана, па је елементарна чињеница да електране "Косово А" и "Косово Б" данас производе мање струје него 1998. године.

Ми имамо отворен канал комуникације са Унмиком и учинићемо све што је могуће да се ситуација са снабдевањем побољша.

Докле се стигло са идејом градње ХЕ "Бук Бијела" коју би требало да граде РС и Србија заједно. И шта уколико Црна Гора не пристане да учествује у целом пројекту?