Шведски план за независно Косово

Специјално за "Политику" од дописника Танјуга
Брисел, 15. децембра – Шведски план за координирање независности Косова и Метохије између Европске уније и Приштине, у који је Танјуг имао увид у Бриселу на Самиту шефова држава, предвиђа да ЕУ сачека крај председничких избора у Србији 3. фебруара, пре него што између средине фебруара и 1. априла донесе неопходне одлуке које би довеле до признања независности.За север Космета је предвиђена будућност источне Славоније – односно постепене реинтеграције у независно Косово под посебном мисијом УН – а Србија и Косово би требало да имају споразуме о "добросуседским односима" који би били "директно везани за процесе Споразума о стабилизацији и придруживања (ССП) како Србије тако и Косова".

 Паралелно с тим, Србији би била послата "јасна порука" да може да добије статус кандидата за чланство у ЕУ током 2008. године, након предлога Европске комисије у мају и одлука на Самиту шефова држава ЕУ у јуну.

 Документ на осам страна, под називом "Европска стратегија за Косово" дистрибуисао је шведски министар спољних послова Карл Билт на Самиту шефова држава у петак у Бриселу.

У њему се истиче да би самит 14. децембра требало да покрене процес у правцу "координисане" независности Космета, а тај процес мора да има "привид" поштовања међународног права.

Да би се одржао тај "привид", међународно војно и цивилно присуство на Косову би било засновано на Резолуцији Савета безбедности УН 1244, уз помоћ одлуке генералног секретара УН који би дао "ауторитет" мисији ЕУ у области полиције и правосуђа.

"Иако је форма признавања одлука коју морају да донесу саме државе чланице, морамо да циљамо ка што већој координацији нашег одговора", истиче се у тексту.

"Иако би државе чланице ЕУ требало да признају Косово као де јуре и де факто независно од Србије и да се обавежу на европску интеграцију Косово и његово чланство у међународним организацијама, такође би требало да схвате да чланство у УН, Оебсу и Савету Европе неће бити могуће све док је Резолуција Савета безбедности УН 1244 на снази (…). Радиће се дакле о признању Косова с лимитираном или квалификованом независношћу", истиче се у документу.

Шведски документ предвиђа да најпре Приштина усвоји најважнији део плана Мартија Ахтисарија, који би био назван "Пакет за примену споразума", након чега би чланице ЕУ требало да искажу спремност да признају независност Косова.

 Истовремено, истиче се у тексту, "било би паметно да ЕУ сачека с одлуком која отвара пут ка процесу признавања до окончања председничких избора у Србији".

"Учинити другачије би значило суочити оне који се залажу за умеренији приступ Србије с такорећи немогућом ситуацијом", додаје се у шведском документу.

"Уколико друга рунда избора буде одржана 3. фебруара, ванредни састанак Савета министара ЕУ средином фебруара би могао да донесе неопходне одлуке (…), време до тада би требало искористити за припремање пакета а дискретне дискусије и координисане кораке би требало преузети након одлуке на Савету (…) и те дискусије би требало да укључе припрему различитих одлука које Приштина и ЕУ треба да донесу између средине фебруара и 1. априла", истиче се у Билтовом папиру.

Предлаже се и разматрање реакција на овакав ток решавања статуса.

 "Контрамере Владе Србије би могле да зависе не само од исхода председничких избора већ и од модалитета и услова који су укључени у европски пакету", истиче се у тексту.

Наглашава се и да не треба потценити ризике од дестабилизације.

"Могли бисмо да се суочимо не само с колонама избеглица унутар Косова, већ и у најгорем случају из Косова ка Србији (…), то би дестабилизовало ситуацију на дуже време и мање-више заувек учинило немогућим наш циљ стварања мултиетничког Косова", упозоравају Швеђани.

 Да би се избегли додатни проблеми у будућности, предлаже се решавање више кључних проблема: статуса северног Косова, односа Србије и Косова, убрзања интеграција Србије у ЕУ и коначног, пуноправног признања независног Косова у свим међународним институцијама.

Билтов папир предвиђа да ће север Косова прогласити де факто независност од независног Косова, што би могло до доведе до албанског насиља према Србима у енклавама и њиховог егзодуса ка северу или ка централној Србији.

 Стога се предлаже специјалан аранжман за северно Косово, који би се и даље налазио под управом Унмика на основу Резолуције 1244 Савета безбедности.

 "Дакле, тај регион не би био под Приштином, иако би декларисани циљ УН требало да буде да олакша његову интеграцију у остатак Косова (…), такав аранжман би пратио модел мисије УНТАЕС у источној Славонији у Хрватској (…), а одлуку о останку би донео генерални секретар УН на исти начин и у исто време када пружи ауторитет мисији ЕСДП на Косову", додаје се у тексту.

Србија и Косово би требало да имају "добросуседске односе", те да пошаљу специјалне представнике и отворе мисије у Београду и Приштини.

Након одређеног периода, током којег ЕУ мора да обезбеди приступ Косова међународним финансијским организацијама и Светској трговинској организацији, Унија би радила на томе да се међународно присуство на Косову смањи или укине, Приштина преузме све надлежности и буде примљена у све међународне организације чиме би постала пуноправна независна држава, стоји у документу у који је увид имала српска национална агенција.
Александар Митић

--------------------------------------------------------------------------

Србија неће применити силу

Берлин – Немачки министар одбране Франц Јозеф Јунг изјавио је у Берлину да је примио уверавања српских власти да неће примењивати силу у случају да Косово једнострано прогласи независност.

После разговора с врховним заповедником снага НАТО-а Џоном Кредоком, Јунг је у петак рекао да му је српски министар одбране Драган Шутановац пружио одговарајућа уверавања, преноси "Глас Америке". "Српска страна не жели да користи, нити да провоцира насиље", рекао је Јунг.

Како се наводи на сајту немачког Министарства одбране, у разговору са Кредоком немачки министар је нагласио да ће "и убудуће бити обезбеђени стабилност и миран развој на Балкану".

Зато Немачка, како је додао, не смањује број припадника својих оружаних снага који се налазе у саставу Кфора на Косову и Еуфора у БиХ.

Бундесвер је пре неколико седмица на Косово упутио и додатни контингент од око 500 војника, који се налазе на северу Косова.
Фонет