Закон о надлежностима кочи Статут Војводине

Министарка правде Снежана Маловић, члан Радне групе за израду закона о преносу надлежности на Покрајину Војводину, изјавила је јуче за „Политику” да ускоро очекује састанак са представницима покрајинских органа после чега ће моћи јавности да се представе сва решења о овом закону. Основно је, како је рекла, да ће овим законом бити остварен „уставни принцип који се састоји од децентрализације и деконцентрације власти”.

Када ће се предложени текст наћи пред владом, односно када ће бити упућен у скупштинску процедуру (јер без овог закона Скупштина Србије не може да се изјашњава о Статуту Војводине), и какве одредбе садржи, надлежни у Влади Србије јуче нису могли да нам кажу. У радној групи поред министарке Маловић су и министри Жарко Обрадовић и Верица Калановић.

Странке које су до сада имале примедбе на Статут Војводине, усвојен у покрајинској скупштини, поновиле су захтеве да се тај документ замени текстом који ће бити у складу са Уставом Србије. Портпарол Покрајинског одбора ДСС-а Миленко Јованов је јуче изјавио да „Статут Војводине није афера Бодрум па да се на њега заборави”, констатујући да би председник Извршног већа Војводине Бојан Пајтић, као највиши покрајински функционер, морао да се обрати грађанима Војводине и да јавно каже када ће им омогућити остваривање Уставом загарантованог права на аутономију доношењем Статута Војводине који ће бити у складу са Уставом Србије.

„Вара се Бојан Пајтић ако мисли да ће својим упорним ћутањем допринети да грађани Војводине брже забораве на његов неуставни Статут”, рекао је Јованов.

Потпредседник Српске радикалне странке и председник одбора те странке за Јужнобачки округ Милорад Мирчић оценио је јуче на конференцији за новинаре да владајућа коалиција у Скупштини Србије нема оправдање за потврђивање Предлога статута Војводине у Скупштини Србије, јер се већина грађана који живе у тој покрајини противи доношењу таквог акта.

Дан раније Српска напредна странка позвала је председника Бориса Тадића и Владу Србије да одустану од Статута Војводине који је усвојила покрајинска скупштина и да што хитније почне најшири дијалог о стварању новог предлога статута. Чланови Правног савета СНС-а најавили су да ће, уколико се овакав предлог статута усвоји, СНС „рушити тај статут пред Уставним судом Србије”, истичући да тај текст садржи низ противуставних и противзаконитих одредби.

СНС, СРС, ДСС и поједини правни стручњаци указују да је овај документ у неким својим деловима неуставан, а њихове основне критике своде се на једну – да би такав Статут био основ за стварање државе у држави. Странка Војислава Коштунице упутила је чак 68 амандмана на утврђени Предлог статута приликом његовог доношења у Скупштини АП Војводине. На супротној страни су критичари Статута (ЛДП и поједини стручњаци и невладине организације) који сматрају да у овом облику он неће обезбедити Војводини довољан степен аутономије.

Утврђеном Статуту се замера, између осталог, одредница из 1. члана да је Војводина европска регија, јер таква дефиниција не постоји у Уставу Србије и одлуку о томе може донети искључиво држава Србија. Критичари кажу да Војводина не може да потписује међудржавне уговоре и оснива представништва у иностранству, како је то предвиђено Статутом, јер би за то морала да има међународноправни субјективитет, који има само Република Србија.

Супротно Закону о територијалној организацији је, сматра ова група критичара Статута, то што је прецизирано да се територија АП Војводине састоји од географских области Бачке, Баната и Срема, а супротна Уставу је одредба да се „територија АП Војводине не може мењати без сагласности њених грађана изражене на референдуму”, и да је одлука донета „ако је за промену гласала већина од укупног броја бирача уписаних на територији АП Војводине”, јер о томе могу да се изјашњавају само сви грађани Србије.

Доношење покрајинских скупштинских одлука „које имају значај закона на територији АП Војводине у питањима која су законом одређена да су од покрајинског значаја” није у складу са Уставом „јер вршилац статутарне власти нема правни капацитет да то пропише”.

За део Статута који регулише област правосуђа, примедбе се односе на то да се оснивање, организација и надлежности судова, као и начин на који се предлажу и бирају судије Уставног суда и Високог савета правосуђа регулишу Уставом, а не покрајинским актом.

То што је Статут предвидео употребу латиничног писма, кажу поједини критичари, супротно је Уставу Србије, јер највиши правни акт прописује да је у службеној употреби на територији Србије српски језик и ћирилично писмо. Према њиховом мишљењу, одредбе о приходима Војводине и о имовини нису у складу са Уставом Србије, а и оснивање развојне банке Војводине је противуставно јер је банкарски систем у надлежности републике.

За неке ни оснивање војвођанске академије наука и уметности није у складу са Уставом, као ни предложена стална мешовита делегација, као посредник између републичких и покрајинских органа, јер то изједначава Војводину са Србијом као да су у питању две државе.

Владајућа коалиција у покрајини, која је предлагач закона, међутим, све време тврди да је овај текст Статута максимум који је могао да се „извуче” у оквиру постојећих уставних и законских норми и да је он у потпуности усаглашен са Уставом Србије.