Билт: Убрзано о укидању виза

Од нашег сталног дописника
Брисел, 22. јуна – Карл Билт, шеф шведске дипломатије, најавио је данас у Бриселу план за предстојеће шестомесечно председавање Савету ЕУ које његова земља преузима 1. јула и између осталог рекао да ће се питање визне либерализације решавати по хитном поступку.

„Надамо се да ће сходно испуњавању услова Европска комисија убрзо израдити предлог за визну либерализацију оних земаља које буду задовољиле критеријуме, а ми ћемо онда поступати убрзано, јер на Балкану је све хитно”, казао је Билт који је објаснио да се у региону западног Балкана мало шта догађа према редовној процедури. Он није помињао појединачно државе којима ће бити укинуте визе, али није тајна да је реч о Македонији, Србији и Црној Гори.

Када је реч о евентуалном активирању Прелазног споразума са Србијом, шведски дипломата оценио је да је Србија остварила веома велики напредак у сарадњи с Хашким трибуналом и додао да су тим поводом министри спољних послова ЕУ имали веома опширне разговоре.

„Извештај Сержа Брамерца, главног тужиоца трибунала, потврдио је суштински напредак у сарадњи Београда, али видећемо да ли ће то довести до активирања споразума. Међутим, сматрам да је веома важно што ће се ово питање налазити на дневном током нашег председавања”, објаснио је Билт. Он је напоменуо да, без обзира на то шта ће бити са Прелазним споразумом, Србија треба да изручи преосталу двојицу хашких оптуженика.

Што се тиче Космета, шведски министар сматра да упркос чињеници да не постоји јединствен став у ЕУ према том питању неће бити проблема за шведско председништво да наступа у име ЕУ.

„Живимо с тим да нису све земље ЕУ признале независно Косово, на прагматичан начин. То досад није био велики проблем и не мислим да ће бити током нашег председавања ЕУ. На Косову је наша мисија Еулекс коју су једногласно подржале све државе, и та мисија тече релативно добро. Дуго смо били фокусирани на Косову само на политику, што је било разумљиво. Али тамошња стабилност зависи од економских прилика, па је наша највећа брига на Косову економска и социјална ситуација”, рекао је Билт.

Упитан какав је однос шведског председништва према будућем проширењу ЕУ, Билт је казао да ће бити настављени преговори са Турском и Хрватском.

„Видели смо да су поводом недавних избора за Европски парламент вођене и експлицитне кампање против Турске, па чак и муслимана као таквих и чули смо тврдње да им није место у ЕУ. То питање можемо решити само кроз отворене демократске расправе. Моја визија није Европа која искључује државе и нације. Такође, важно је да престане серија блокада на Балкану. Начином на који решавају отворена билатерална питања државе стичу кредибилитет”, објаснио је шеф шведске дипломатије истичући да је гранични спор Хрватске и Словеније билатерално питање које суседи треба да реше. Сличан став Билт је изнео у вези са спорним питањем назива Македоније коју због тога блокира Грчка, с тим што је нагласио да у овом спору посредује УН. У вези са одговорима на кандидатуре за чланство Црне Горе и Албаније у ЕУ, Билт сматра да је за њих потребно више од шест месеци, колико ће његова земља председавати.

„Случај Исланда се, међутим, суштински разликује. Њихов економски систем у потпуности је усклађен са ЕУ јер су Исланђани потписници многих уговора са Бриселом, такође њихов парламент стар је 1.000 година, чиме не само да испуњавају него и премашују политичке критеријуме за чланство. Тамо је ситуација знатно другачија него на Балкану”, закључио је Билт.

Међу приоритетима шведског председавања, како је објаснила Сесилија Малмстром, министар за европске послове, налазе се управљање економском кризом, климатске промене, као и нова лисабонска стратегија о запошљавању. Она је поновила да је од кључне важности за будуће функционисање ЕУ да Лисабонски споразум ступи на снагу током мандата Шведске. Малстром је истакла да ће у Републици Ирској референдум о ратификацији Лисабонског споразума бити одржан у рану јесен. Такође, она је потврдила да ће се ЕУ бавити важним питањима као што су ситуација у Палестини и Ирану и најавила неколико самита, са Кином, Русијом, САД, Украјином и Индијом.