Дванаест зрна грожђа за срећне Шпанце

Нема лепшег места да дочекате Нову годину од трга Пуерта дел Сол ("сунчана врата") у Мадриду, тврде Шпанци. Окружени породицом, пријатељима и насмејаним лицима случајних суседа, наоружани трубама, чегртаљкама, пиштаљкама, маскама и шашавим шеширима, хиљаде житеља Иберијског полуострва сваког децембра ту стрпљиво ишчекују да са високог звоника одјекне последњи поздрав одлазећим месецима, или прва добродошлица временима која тек почињу.

Звона са торња Пуерта дел Сол могу се, додуше, чути широм земље, захваљујући националној телевизији, али је доживљај сасвим другачији кад се нађете у вртлогу боја, мириса, звукова а, богме, и укуса, уколико се определите да, успут, свратите на неки од локалних кулинарских специјалитета, или пазарите неизоставне новогодишње слаткише од марципана на празничним уличним тезгама.

Традиција налаже да се до истека поноћи поједе, једно по једно, 12 зрна грожђа. Уколико успете да их савладате до завршног откуцаја сата, пред вама је веома успешна и срећна година.

"Три краља" и 48 милиона туриста

Најмлађи Шпанци се посебно радују шестом јануару, када ће их посетити "три мудраца", односно "три краља" – Мелхиор, Каспар и Балтазар – и поделити им поклоне. У Аликантеу и неким другим градовима тог дана се организује велика парада. "Краљеви" обилазе град јашући на камилама и коњима, или се возећи у кочијама натовареним шареним пакетићима, окружени својим "пажевима" и мноштвом деце. Добро је да се малишани што више уморе трчећи за поворком, како би те ноћи рано отишли на починак, и допустили Мелхиору, Каспару и Балтазару да се провуку кроз прозор њихове собе и оставе им поклоне у ципели.

Ову идиличну туристичку разгледницу Шпаније, међутим, квари сурова економска стварност. Шпанија је, наиме, на својим обалама некада градила (уз великодушну помоћ развојних фондова Европске уније) мамутске бетонске апартманске и хотелске комплексе који су можда одговарали тадашњем концепту "масовног туризма", али су садашњим гостима – одбојни. Уз то, угрожавају "природне лепоте" шпанског приобаља и као такве су трн у оку заштитницима човекове околине и проеколошки настројеним урбанистима.

Са новом шпанском владом порастао је и значај "зелених" тема. Министарство за заштиту животне средине утврдило је да ће се, због пораста нивоа мора, приморски део шпанског копна, који обухвата свега седам одсто територије ове земље, али је дом за 44 одсто њеног становништва, до 2050. смањити за 15 метара. Мноштво тамо изграђених насеља смишљено је да угости око 48 милиона туриста који се сваке године башкаре по песку Коста дел Сола, Коста Браве и других шпанских летовалишта, али се, изгледа, није много размишљало како ће се тај градитељски подухват одразити на изглед обале.

"У последњој деценији је подигнуто више зграда него у целој претходној историји Шпаније", тврди Марија Хосе Кабалеро из организације "Гринпис", додајући да је градио ко је где хтео, наружујући најлепше медитеранске пределе земље.

Па су сад власти Андалузије, како преноси Би-Би-Си, издале дозволе за рушење постојећих "зградурина". Заборавиле су једну "ситницу": да о томе обавесте актуелне власнике.

Заштићена обала

"Једно јутро смо отворили новине и, гле, ето фотографије наше зграде у Банана Бичу у Марбељи, испод које пише да ће бити срушена!", испричала је новинару ове британске агенције Мариса Туми, Шпанкиња удата за Британца, пензионисаног адвоката, који је 2004. решио да купи стан на обали мора у Шпанији и тамо дочека старост.

"Имали смо све потребне папире, и све обавили по закону. А сад нам доказују да, у ствари, на тој локацији никад није била одобрена градња стамбених блокова, и да је наша зграда незаконито подигнута. Очајни смо! У Енглеској се то никад не би могло догодити", изјавила је огорчена власница.

Банана Бич је само један од десетине пројеката одобрених деведесетих година прошлог века, за које се сад испоставило да су илегални и да "кваре" околину. Већ их је 665 срушено уз благослов владе, која по закону о приобаљу из 1998. године контролише појас ширине 106 метара од мора. Првих шест метара је резервисано за пешаке, преосталих 100 за општинске власти, али не за изградњу приватних вила, и све које се нађу у том појасу могу бити сравњене са земљом (односно, морем).

Шта ће бити са власницима? Требало би да добију компензацију од шпанских власти, али већина сумња да ће дочекати тај дан, и страхује да ће надокнада за уложене инвестиције бити крајње симболична.

Преостаје им још само да се у новогодишњој ноћи уздају у оних срећних 12 зрна грожђа на тргу Пуерта дел Сол.