Dvanaest zrna grožđa za srećne Špance

Nema lepšeg mesta da dočekate Novu godinu od trga Puerta del Sol ("sunčana vrata") u Madridu, tvrde Španci. Okruženi porodicom, prijateljima i nasmejanim licima slučajnih suseda, naoružani trubama, čegrtaljkama, pištaljkama, maskama i šašavim šeširima, hiljade žitelja Iberijskog poluostrva svakog decembra tu strpljivo iščekuju da sa visokog zvonika odjekne poslednji pozdrav odlazećim mesecima, ili prva dobrodošlica vremenima koja tek počinju.

Zvona sa tornja Puerta del Sol mogu se, doduše, čuti širom zemlje, zahvaljujući nacionalnoj televiziji, ali je doživljaj sasvim drugačiji kad se nađete u vrtlogu boja, mirisa, zvukova a, bogme, i ukusa, ukoliko se opredelite da, usput, svratite na neki od lokalnih kulinarskih specijaliteta, ili pazarite neizostavne novogodišnje slatkiše od marcipana na prazničnim uličnim tezgama.

Tradicija nalaže da se do isteka ponoći pojede, jedno po jedno, 12 zrna grožđa. Ukoliko uspete da ih savladate do završnog otkucaja sata, pred vama je veoma uspešna i srećna godina.

"Tri kralja" i 48 miliona turista

Najmlađi Španci se posebno raduju šestom januaru, kada će ih posetiti "tri mudraca", odnosno "tri kralja" – Melhior, Kaspar i Baltazar – i podeliti im poklone. U Alikanteu i nekim drugim gradovima tog dana se organizuje velika parada. "Kraljevi" obilaze grad jašući na kamilama i konjima, ili se vozeći u kočijama natovarenim šarenim paketićima, okruženi svojim "paževima" i mnoštvom dece. Dobro je da se mališani što više umore trčeći za povorkom, kako bi te noći rano otišli na počinak, i dopustili Melhioru, Kasparu i Baltazaru da se provuku kroz prozor njihove sobe i ostave im poklone u cipeli.

Ovu idiličnu turističku razglednicu Španije, međutim, kvari surova ekonomska stvarnost. Španija je, naime, na svojim obalama nekada gradila (uz velikodušnu pomoć razvojnih fondova Evropske unije) mamutske betonske apartmanske i hotelske komplekse koji su možda odgovarali tadašnjem konceptu "masovnog turizma", ali su sadašnjim gostima – odbojni. Uz to, ugrožavaju "prirodne lepote" španskog priobalja i kao takve su trn u oku zaštitnicima čovekove okoline i proekološki nastrojenim urbanistima.

Sa novom španskom vladom porastao je i značaj "zelenih" tema. Ministarstvo za zaštitu životne sredine utvrdilo je da će se, zbog porasta nivoa mora, primorski deo španskog kopna, koji obuhvata svega sedam odsto teritorije ove zemlje, ali je dom za 44 odsto njenog stanovništva, do 2050. smanjiti za 15 metara. Mnoštvo tamo izgrađenih naselja smišljeno je da ugosti oko 48 miliona turista koji se svake godine baškare po pesku Kosta del Sola, Kosta Brave i drugih španskih letovališta, ali se, izgleda, nije mnogo razmišljalo kako će se taj graditeljski poduhvat odraziti na izgled obale.

"U poslednjoj deceniji je podignuto više zgrada nego u celoj prethodnoj istoriji Španije", tvrdi Marija Hose Kabalero iz organizacije "Grinpis", dodajući da je gradio ko je gde hteo, naružujući najlepše mediteranske predele zemlje.

Pa su sad vlasti Andaluzije, kako prenosi Bi-Bi-Si, izdale dozvole za rušenje postojećih "zgradurina". Zaboravile su jednu "sitnicu": da o tome obaveste aktuelne vlasnike.

Zaštićena obala

"Jedno jutro smo otvorili novine i, gle, eto fotografije naše zgrade u Banana Biču u Marbelji, ispod koje piše da će biti srušena!", ispričala je novinaru ove britanske agencije Marisa Tumi, Špankinja udata za Britanca, penzionisanog advokata, koji je 2004. rešio da kupi stan na obali mora u Španiji i tamo dočeka starost.

"Imali smo sve potrebne papire, i sve obavili po zakonu. A sad nam dokazuju da, u stvari, na toj lokaciji nikad nije bila odobrena gradnja stambenih blokova, i da je naša zgrada nezakonito podignuta. Očajni smo! U Engleskoj se to nikad ne bi moglo dogoditi", izjavila je ogorčena vlasnica.

Banana Bič je samo jedan od desetine projekata odobrenih devedesetih godina prošlog veka, za koje se sad ispostavilo da su ilegalni i da "kvare" okolinu. Već ih je 665 srušeno uz blagoslov vlade, koja po zakonu o priobalju iz 1998. godine kontroliše pojas širine 106 metara od mora. Prvih šest metara je rezervisano za pešake, preostalih 100 za opštinske vlasti, ali ne za izgradnju privatnih vila, i sve koje se nađu u tom pojasu mogu biti sravnjene sa zemljom (odnosno, morem).

Šta će biti sa vlasnicima? Trebalo bi da dobiju kompenzaciju od španskih vlasti, ali većina sumnja da će dočekati taj dan, i strahuje da će nadoknada za uložene investicije biti krajnje simbolična.

Preostaje im još samo da se u novogodišnjoj noći uzdaju u onih srećnih 12 zrna grožđa na trgu Puerta del Sol.