Градоначелници на удару

Специјално за "Политику"
Истанбул, 16. децембра – Случај је без преседана: јавни тужилац у Дијарбакиру, милионском граду на истоку Турске, оптужио је 54 градоначелника, који, сви до једнога, уколико се докаже њихова кривица, могу да заврше иза решетака.
На оптуженичкој клупи су се нашли прваци градова, иначе припадници прокурдске Партије демократског друштва, под истоветном оптужницом. Они су на заједничкој конференцији за медије – како се тврди – "величали" лидера забрањене Радничке партије Курдистана (ПКК) Абдулаха Оџалана који издржава доживотну робију и изрекли тешку оптужбу на адресу званичних турских власти: "Затворски чувари њега (Оџалана) систематски трују и  живот му је угрожен".

То откриће први су лансирали Оџаланови адвокати. Они тврде да су у његовој коси пронађене и по сто пута веће дозе стронцијума и хрома, као и да му живот виси о концу. Многе ствари у овом случају није лако докучити, пошто су, очигледно, у питању велике игре. Оџалан је данас засигурно најчуванији затвореник на свету. Није заправо јасно ко се и како домогао његове косе, када нико – ни адвокати ни чланови уже породице – не могу с њим да имају директан контакт. Приликом посета они су раздвојени стаклом и разговарају преко микрофона. Оџалан, као једини осуђеник, издржава доживотну робију на острву Имрали у Мраморном мору. Њега чувају стотине војника, док патролни чамци и хеликоптери стално надзиру казамат и околину. Ту неопажено не може ни птица да улети.

У затвору Имрали тврде да је Оџалана практично немогућно отровати. Иако је једини осуђеник у том казамату, он 23 часа проводи у ћелији, а један сат у шетњи. Храну коју добија, наводно, пре њега пробају  чувари.

Турски лекари су у међувремену посетили Оџалана и после анализа оповргли курдске оптужбе да га "у затвору систематски трују и да му је живот угрожен".

Курдски градоначелници, који су јавно, на конференцији за новинаре покренули ово питање, могли би да буду осуђени до две године затвора. Поготово што се њима ставља на душу и то што су заједно упутили писмо данском премијеру Андерсу Фогу Расмунсену у коме су на њега апеловали да не подлегне под притисцима турске владе која тражи да затвори прокурдску сателитску ТВ станицу "Рој", која емитује свој програм са територије те скандинавске земље. Она, наводно, шири "сепаратистичку и терористичку пропаганду" забрањене ПКК, која се већ 20 година бори за аутономију и самосталност курдског народа у југоисточној Анадолији. Влада у Копенхагену није показала разумевање за овај захтев Анкаре, јер се коси са европским стандардима о праву на јавно изговорену или написану реч. То је већ озбиљно пореметило односе двеју земаља.