Не заборавити жртве са Шушњара

Оштра Лука – Приликом прошлогодишњег обележавања годишњице страдања око пет хиљада Срба на Шушњару, који данас припада федералној општини Сански Мост, покренута је иницијатива да се оформи удружење потомака и поштовалаца тих невиних жртава.Ових дана поново је оживела та идеја у Оштрој Луци, месту у чијем храму је служен парастос за око десет хиљада страдалих Срба.

– Свих ових година се ћутало и мало ко је знао да је толики број Срба убила муслиманска и хрватска војска почетком 1941. а посебно на Илиндан те године– навела је Зорка Скиба, родом из Крухара код Санског Моста, која је и сама била заточеник логора „Јастребарско” и којој је баш на Шушњару побијена најближа породица.Скиба подсећа да је маја те године у Сански Мост из Загреба стигла сатнија „Анте Старчевић” на челу са Славком Дасовићем, Иваном Конрадом и Фабијаном Курилићем,те да им се тада придружила и домаћа усташка сатнија из Санског Моста. Како каже Скиба, то су људи који су у то време били господари живота и смрти на овим просторима.

– Само на Шушњару, за два дана, убијено је око пет хиљада Срба.Нажалост, нико никада није одговарао за тај злочин – истиче Скиба. Она је била иницијатор оснивањаудружења које би окупило потомке страдалих.

– Циљ нам је да укажемо на истину која се не сме заборавити, као и на наше душевне патње и да покушамо да тражимо ратну одштету – оценила је Скиба и најавила сарадњу са Спомен подручјем „Доња Градина”, чији је директор Милорад Буква присуствовао парастосу.Он је казао да Шушњар и Градину везује једна горка истина – геноцид.

Сведок стравичних злочина ратне ’41. године на подручју Санског Моста био је и Душан Милановић.Њему су усташе, на Илиндан убиле 12 најближих сродника.Вукашин Давидовић, председник логораша из Другог светско рата на подручју општине Приједор, изјавио је да је оснивање оваквог удружења неопходно тим пре што претходни систем није придавао важности палим жртвама у том периоду.

– Никада се неће утврдити тачан број убијених Срба на Шушњару и другим местима Санског Моста, летњих дана ’41. године – оценио је Давидовић подсећајући да је на подручју његове родне Здене, за три дана на свиреп начин страдао велики број Срба.Давидовић тврди да има податке да су међу главним сејачима смрти у то доба била три католичка свештеника:фра Шеремет, фра Никола Тројчић и фра Трешић.