Цунами и на Медитерану

Џиновски талас – цунами – који је пре пет година погодио подручје Индијског океана и при томе усмртио готово 275.000 људи, могао би да изазове катастрофу и на подручју Медитерана, констатује се у најновијем годишњем „Извештају о светским катастрофама 2009”, који су сачинили експерти Међународне организације Црвеног крста и Црвеног полумесеца (ИФРЦ).

Они су упозорили и да се широм планете наставља тренд повећања броја катастрофа изазваних временским непогодама. Добијени резултати су показали и да је 2008. била друга најсмртоноснија година у првој декади 21. века (управо након 2004) услед земљотреса, цунамија и циклона који су погодили свет.

Како истичу у ИФРЦ-у, изузетно високу смртност 2008. године условила су само два догађаја – циклон „Наргис”, који је прошлог маја усмртио готово 140.000 људи у Мјанмару, док је истог месеца разорни земљотрес у кинеској провинцији Сечуан узроковао смрт више од 87.000 особа. Поред ове две катастрофе, због бројних поплава, суша и торнада, готово 213 милиона становника је изгубило свој кров над главом и било је принуђено на пресељење.

Коначно, никако нису занемарљиви финансијски губици изазвани непогодама. Наиме, судећи по извештају, штета која је током прошле године настала однела је више од 181 милијарду америчких долара.

„Више од три четвртине свих катастрофа ’погодило’ је земље у развоју, где је забележено 99 процената смртних случајева”, истакао је на конференцији за новинаре аутор извештаја Мартен ван Алст, преноси Ројтерс.

За наше подручје, ипак, најзначајнији је део извештаја који говори о томе да су земље Медитерана „под високим ризиком” од дејства цунамија (велики талас који настаје као последица земљотреса), које би могло да изазове огромне људске и материјалне штете.

Наиме, иако 140 милиона особа живи на подручју Медитерана, а сваке године долази и све већи број туриста, готово да уопште не постоји систем за рано откривање и упозорење о појави цунамија. Управо то би био главни разлог који би могао да доведе до праве катастрофе и високе смртности, упозоравају стручњаци.

„Ако погледате каква је густина насељености на обалама Медитерана и на саму топографију, као и шта би могло да се деси ако подручје погоди цунами, бројеви су више него очигледни. То би била права катастрофа и никако не могу да разумем да не постоји систем за рано упозорење о приближавању цунамија. Ово је заиста озбиљан проблем, услед којег би милиони живота могли бити изгубљени”, рекао је стручњак за катастрофе Питер Рис-Гилде за „Белфаст телеграф”.

Један део извештаја посвећен је и такозваним раним акцијама, тачније стручњаци саветују владе широм света да што пре реагују како би заштитиле сопствено становништво. Њихов циљ је да подстакну власти да уложе новац у обезбеђивање система за заштиту, јер је то много јефтиније (чак до четири пута) од штете која би настала након катастрофалних непогода.

„Рана акција је инвестиција за будућност и на ’дуге пруге’ много ефектнија од одговарања на кризу. Али, чини се да ову лекцију донатори, државе и поједине ’хуманитарне заједнице’ још нису изучиле”, рекао је генерални секретар ИФРЦ-а Бекеле Гелета, преноси Ројтерс.

Р. Шкорић

-------------------------------------------------------

Мегалополиси суочени са „мегакатастрофама”

Највећи градови на свету суочавају се са „мегакатастрофама”, објавио је на конференцији за штампу Џон Холмс, генерални подсекретар УН за хуманитарна питања.

„У будућности ћемо се суочити са бројним и тешким катастрофама, а оне ће настати управо као резултат климатских промена”, истакао је Холмс и додао да готово 90 процената несрећа има „климатско порекло” то јест проузроковане су услед олуја, поплава, суша и других екстремних временских прилика.

Због тога што се поједини мегалополиси, попут Токија или Мумбаја, готово на самој обали, они се налазе и под сталним ризиком од катастрофа, упозорио је Холмс, преноси агенција АФП.