„Немогућно” се ипак догодило у Вашингтону

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 23. јуна – Вагон на вагону, као да га је зајашио, и то у Вашингтону – призор је који је згрануо свет, а од кога грађани престонице и осталих делова Америке још не могу да дођу себи. Како је могућно да се у граду, из кога се често „усмеравају” збивања широм планете, догодила тешка несрећа баш унутар најбезбеднијег дела локалне транспортне мреже, питање је на које се одговор тражи системским преиспитивањем.

Компјутеризовани систем метроа и друге околности били су, кажу познаваоци, комплетирани тако да „гарантују” сигурност превоза, а ипак је у поподневном јучерашњем саобраћајном шпицу дошло до удеса у коме је погинуло девет и повређено 76 путника. Практична „немогућност” удара воза у воз наједном је демантована на трагичан начин.„Мислио сам да је експлодирала бомба”, „Питао сам се зашто ми је вагон кренуо ка небу”– утисци су путника којима се драма испољила као мешавина стрепњи од нових терористичких напада и сцена из научне фантастике. Надлежни су одмах саопштили да „нема назнака да се ради о терористичком чину”, али је ситуација остала да подсећа на застрашујући „сајенс фикшн”.

Ништа није наговештавало лом. Компјутерска централа аутоматски зауставља возове на станицама као и кад се они један другоме приближе више него што је прописано. Уједно, машиновођи је на располагању ручна кочница за случај непредвиђених околности. Уз све те предострожности, ситуација је била „максимално транспарентна”: изван подземне трасе, на надземном делу пруге, код станице Форт Тотен, на североистоку Вашингтона.

Ипак, на истом колосеку, у истом правцу, ка центру главног града, један воз је налетео на други који је стајао, чекајући да трећа композиција напусти станицу. Према првим исказима путника „није се осетило нагло кочење”…

Док се још чекају налази истраге у којој учествује и Федерални истражни биро, хроничари подсећају да вашингтонски метро систем није увек функционисао у складу са програмираним и пројектованим „савршенством”.

Било је инцидената (неки уз застој компјутерске везе) који су указивали на потребу да се тај систем, који је стартовао 1976. а садашњи опсег достигао 1991 године, поправи и модернизује. Препоруке, додаје се, нису остварене до јучерашњег– најтрагичнијег догађаја у његовој 33 године дугој историји.

Воз који је изазвао удес био је међу најстаријима (30 година) у возном парку, па су инспектори тражили да због застарелости буде избачен из употребе, открива АП. Његов машиновођа Џинис Мекмилан (42), која је и сама изгубила живот у несрећи, спадала је, пак, међу неискусније (две и по године праксе) и била је рангирана као 18. од дна листе на којој су 523 њене колеге, наводи „Вашингтон пост”.

Метро (у коме се најјевтинија карта плаћа 1,35 долара) пати и од финансијске несташице, констатује „Волстрит џорнал”, уз напомену да је прошле године од надлежног савезног парламента добио само 1,2 од тражених 12 милијарди долара „неопходних за одржавање и унапређење мреже”.

Председник Барак Обама упутио је саучешће ближњима страдалих у јучерашњој несрећи, која се догодила у време промоције његовог стабилизационог плана, добрим делом усмереног ка „поправљању запуштене инфраструктуре”, у шта спада и железница. Постоји бар још једна коинциденција: до удеса је дошло на линији обележеној црвеном бојом у систему са још четири колорне ознаке– зеленом, жутом, наранџастом и плавом, а исту такву петобојност има и државни систем антитерористичке предострожности, у коме црвена боја упозорава на максималан степен опасности.

Црвена метро линија, коју овај дописник најчешће користи, прва је прорадила и важи за најпрометнију. У облику латиничног слова U, повезује делове Мериленда, проласком кроз Вашингтон, где му је једна станица на неколико стотина метара од Беле куће.

Иначе, укупна дужина пруге метроа у Вашингтону и његовим мерилендским и вирџинијским предграђима износи 271 километар. Максимална брзина на њима је, кажу, 95 километара на сат.