Сунце, наш пријатељ и непријатељ

Дерматолози су категорични – за све добробити које добијамо од сунца не треба нам више од 15 минута сунчања дневно! Толико је, наиме, времена потребно да би се у нашој кожи произвео витамин Де који је неопходан за ресорпцију калцијума и чврстину костију, рад срца и нормално функционисање имуног система. Сунчева светлост је неопходна и за психичку стабилност. Ипак, сунце је пријатељ с којим се не треба „дружити“ често, уколико не желимо да се кад-тад суочимо с нежељеним, понекад и опасним последицама, саветује проф. др Љиљана Меденица, директорка Института за дерматовенерологију Клиничког центра Србије, председница Удружења дерматовенеролога Србије, члан борда директора Европске академије за дерматологију и венерологију.

По речима наше саговорнице, велика је заблуда да је препланулост симбол доброг здравља, она је, заправо, знак његовог оштећења. Излагањем сунчевој светлости кожа трпи дејство две врсте ултраљубичастих зрака: А и Бе. Ултраљубичасти А зраци су електромагнетни таласи дужине 400–315 nm који имају велику продорност будући да пролазе кроз прозорско стакло. Истом снагом продиру и кроз најдебљи слој коже. Претераним сунчањем или честим боравком у соларијуму, кожа је изложена превеликој количини ових светлосних таласа који „цепају“ или деформишу њене ДНК молекуле због чега превремено стари, добија боре и старачке флеке, али и опасне туморе.

Опасност вреба и младе

Ултраљубичасти Бе зраци су електромагнетни таласи дужине 315–280 nm који такође изазивају тамњење коже, a неконтролисаним сунчањем и опекотине и пликове који су потенцијално опасни јер су главни фактор ризика за настајање веома агресивног меланома и других малигних тумора коже. Они који потичу из вештачких извора као што су соларијуми нису ништа мање опасни и такође могу да подстакну појаву тумора.

(/slika2)Процењује се да су ултраљубичасти А и Бе зраци узрок настанка 50 до 70 одсто меланома. Сваке године од њега оболи око 130.000 особа, а 37.000 подлегне болести. Учесталост тумора и малигног меланома коже у последњих 30 година стално се повећава свуда у свету, а број новооболелих износи три до седам одсто годишње. Најчешћи је у раздобљу између 40. до 60. године, међутим, британски истраживачи тврде да је меланом најучесталији међу младим одраслим особама.

Од наше саговорнице сазнајемо да је у Европи меланом чешћи код жена. Око 50 до 80 одсто меланома настаје на кожи као потпуно нова промена, а 20 до 50 одсто малигним преображајем постојећих младежа. Обично се локализује на изложеним деловима тела, рукама и потколеницама, а код мушкараца на леђима. Код особа које раде на отвореном, меланом може да се појави и на потиљачном делу врата, ушима и лицу.

О каквом је тумору реч? По речима докторке Меденице, меланом је врста тумора која настаје из пигментних ћелија коже, уочљив је и очекивало би се да његово лечење буде успешно, а прогноза добра. Ипак, често се занемарују промене које прате напредовање овог тумора и тада болест има неповољан исход. Али, када се хируршки уклони у почетном стадијуму, меланом је могуће излечити код 90 до 95 одсто болесника.

Три нова гена

Избегавање фактора ризика и рано препознавање меланома самопрегледима коже, као и благовремено обраћање лекару у случају сумњивих промена, најзначајнији су чиниоци његове успешне превенције.

– Ризици за појаву меланома могу да се поделе на генетске и оне који потичу из спољашње средине. Откривена су три гена чије мутације имају утицај на појаву меланома: ЦДКХ2А ген на хромозому 9, ЦДК4 ген на хромозому 12 и још један ген на хромозому 1. Уколико у породици има особа које су оболеле од меланома или имају диспластичне невусе, односно младеже који нису тумори али то могу да постану, повећан је ризик за њихову појаву и код потомака. У ризике се убраја и присуство више од 100 младежа на телу, као и урођени младеж већих димензија. Један од показатеља могућег меланома јесте и појава више од пет атипичних младежа који су у пречнику већи од пет милиметара или тамно обојена промена која је у последње време изменила облик. Склоност ка меланому имају особе с фототипом коже један и два. Први тип је млечно бела и пегава кожа која лако изгори, увек поцрвени, никад не поцрни, особа је с риђом или плавом косом, плавих очију. Други тип обележава светла кожа која лако изгори, увек поцрвени, минимално поцрни, плава коса и светле очи.

(/slika3)У чиниоце спољашње средине који утичу на појаву меланома убрајају се сунчање, задобијање опекотина током детињства и адолесценције и повремено, интензивно, а краткотрајно излагање сунцу на годишњем одмору, или прекомерно излагање сунцу током рекреације и спортова на отвореном, обављања пољских радова и других занимања у вези са боравком на сунцу. Преко 90 одсто рака коже појављује се на површинама које су стално изложене сунчевој светлости или ултраљубичастом зрачењу. Карциногени ефекат имају и УВ зраци који потичу из соларијума. Прекомерно краткотрајно или дуготрајно излагање дејству УВ радијације у соларијумима може да доведе и до превременог старења коже, слабљења или потпуног блокирања имунолошког система, појаву катаркте и меланома ока.

– Сви вештачки апарати за потамњивање коже, а превасходно соларијуми, који се најчешће користе, емитују како УВА тако и УВБ зраке. Количина радијације је слична оној коју емитује сунце, а у појединим случајевима, нажалост, може бити и много јача, тако да поједини соларијуми имају способност да емитују УВ радијацију која је од пет до 20 пута јача од УВ радијације које емитује сунце у Аустралији усред поднева у летњим месецима.

Како препознати меланом у раном стадијуму? Најједноставнији начин да га откријете јесте да  препознате такозване АБЦДЕ знаке. Сумњив је младеж ако сте на њему запазили асиметрију. Открићете је ако повучете линију кроз његову средину, и утврдите да му половине нису исте. Неправилне, изрецкане ивице и различита пребојеност младежа, са више боја (црна, браон, ружичаста, црвена или бела) упозоравају да треба отићи дерматологу. Младеж већи од шест милиметара, који еволуира у смислу промене боје, величине, облика, изгледа површине, повећања уздигнутости од околне коже, као и појава симптома као што су крвављење, свраб или бол такође захтевају лекарску контролу, наводи проф. др Љиљана Меденица.

Како се меланом лечи? Осим хируршког уклањања меланома, у лечењу се примењују и хемиотерапија, зрачна и имунска терапија. Недавно је обављено и охрабрујуће истраживање у којем су у лечењу примењивани и генетски модификовани лимфоцити. Истраживачи се надају да ће их ускоро оспособити за уништавање туморских ћелија.

Превенција меланома је ипак најважнија, истиче проф. др Љиљана Меденица будући да су рана дијагноза и почетак лечења пресудни за живот болесника. Све пигментне промене треба пажљиво пратити, када се уоче неке од АБЦДЕ карактеристика неопходно је да се јавите дерматологу који ће сумњиву промену прегледати и уколико је потребно урадити биопсију и упутити исечак коже на хистопатолошку анализу да би потврдио или искључио дијагнозу меланома.