Без кредита за сељаке

Банке у Србији ових дана као да штеде паре државној каси, баш оне намењене субвенционисању краткорочних и дугорочних кредита пољопривреди. Од укупно 22 банке које су с Министарством пољопривреде потписале уговоре о таквом финансирању, њих 13 до сада нису одобриле ни један кредит, а то показују званични подаци Министарства пољопривреде.

Одобрен је 1.491 краткорочни кредит, 117 са дужим роком отплате, а укупно је пласирано око 400 милиона динара. Мало, када се зна да су потребе аграра за новцем много веће.

Међу банкама које немају пласмане у пољопривреди чак ни на овај начин који подразумева субвенцију камате коју даје држава су и највеће финансијске куће, па се отуда многи питају да ли формално учешће банака у овом послу за њих значи само стварање добре медијске слике о позајмљивачу новца који је, ето, вољан да кредитира и тако неког као што је сељак. Осим тога, нису вољни да се замерају држави у овако значајној акцији, а за њих није занемарљиво ни да на овај начин привуку неког клијента да код њих отвори рачун. Напросто, ликвидност банке се мери већим приливом новца без обзира на то да ли се он на рачуну задржи макар и један сат.

Међу онима које нису пласирале ни један кредит јесте и „Агробанка”, а Биљана Вујичић, извршни директор уверава да разлог није никакво одустајање од кредитирања пољопривреде, већ то што су морали да се позабаве интерним стварима.

– У мају смо радили на добијању сертификата ИСО стандарда, што нас је омело да кредите пуштамо уобичајеном динамиком. Одобравање и краткорочних и дугорочних кредита почеће наредне седмице. Наша циљна група су регистрована пољопривредна газдинства која су прави произвођачи, а прошле године смо, на пример, пласирали 1.100 краткорочних кредита у вредности 202 милиона динара и 30 дугорочних кроз које је пласирано 35 милиона динара – вели Вујичићева.

У „Ерсте банци” демантују податке Министарства пољопривреде да нису одобрили ни један кредит. Уговор о одобравању субвенционисаних краткорочних кредита са Министарством, кажу, нису ни потписали, а одобрили су десетак дугорочних кредита.

И у „Прокредит банци” која је специјализована за кредитирање пољопривреде кажу да су грешком окачени на стуб срама за исплату краткорочних пољопривредних кредита, јер уговор о томе нису ни потписали, а да су до сада одобрили око 90 дугорочних кредита у укупној вредности 2,8 милиона евра. Од укупно 117 дугорочних кредита чак 90 је одобрено у овој банци, чиме, кажу, имају разлога да буду задовољни.

Комерцијална банка је, према подацима Министарства пољопривреде, одобрила 742 краткорочна кредита или практично половину свих краткорочно пуштених кредита, али ни један дугорочни. Жива Жебељан, задужен за ове послове у Комерцијалној банци, каже да је разлог што дугорочни кредити нису још одобрени то што су међу последњима потписали уговор са Министарством, али и то што за дугорочне кредите треба више времена да се размотре и одобре. „И они ће кренути наредних дана”, каже Жебељан.

По оцени овог банкарског стручњака разлог за још увек недовољне банкарске пласмане у пољопривреду није предубеђење банкара да је пољопривреда више ризична, већ заправо недостатак банкарског кадра који познаје ову област.

– Пласмани у пољопривреду су ризични као и сви остали, битна је само добра процена – сматра Жебељан.