Од Аркана преко СПС-а до Палме

УПОЗНАЈ СВОГ ПОСЛАНИКА
Јагодинац Петар Петровић у српски парламент је стигао као посланик Јединствене Србије, на листи ДСС – НС – Др Војислав Коштуницa. Ово му је други мандат и овај пут је део владајуће коалиције, док је у првом мандату, у првом постпетооктобарском сазиву, био посланик опозиционе Странке српског јединства и баш из тог периода га памте по, како каже, бритком језику. Aли, додаје, "никада нисам користио увреде за политичке противнике, то, просто, није пристојно, можемо се критиковати, аргументима, а лични живот није тема скупштинске расправе".
Петровић је рођен у октобру 1951. године у селу Лоћике, општина Рековац, "20 километара од Јагодине, у породици пољопривредника". Каже да су му оба родитеља пољопривредници, а он им је јединац. Сада у лепо сређеној кући на имању од десет хектара, живи само мајка, али, каже, нису увек били тако имућни. Прича да је у време кад је пошао у школу првих месец дана учио уз свећу, јер није било струје. "А ако вам кажем да нисмо имали краву, онда знате какво је то сиромаштво било – одгајен сам, како су ми рекли, на козјем млеку."

Деди је, прича, одузета земља после рата, онда је био обавезан откуп, па је узимана пшеница, и "морао је да надничи да би хранио породицу". Каже да су касније постали имућнија породица у селу, а његов отац је све што би од повртарства којим се бавио улагао у пољопривредне машине, па се полако стицало и стигло до имања од десет хектара".

Прича да су родитељи, иако је био јединац, желели да настави школовање, "говорили су – учи да се не мучиш као ми". Као гимназијалац, сваки слободан тренутак је користио да помогне у пољопривредним радовима: "Први пут сам видео море на трећој години факултета, могао сам финансијски, али некако сам осећао да морам да помогнем родитељима, лето је време великих радова". И први зарађени новац везан је за пољопривреду, "није било потребе да радим, али као бруцош сам у мом селу ’џакирао’ пшеницу, паковао сам је са другарима у џакове и утоварао на камионе, то ми је био најслађи новац – седам дана сам имао за изласке са девојком и друштвом".

Желео је, каже, да постане спортски новинар, јер је био ватрени навијач Црвене звезде. "У то време Звезда је играла велике утакмице, па сам мислио ићи ћу да извештавам из иностранства, па са олимпијаде, младост" (смех). И уписао је Факултет политичких наука. "Није ишло лоше, али сам отишао после друге године, због сукоба с једним професором, на Правни факултет у Крагујевац и завршио права за четири и по године." Био је "Заставин" стипендиста, па је "одужио дуг" двогодишњим радом у овој фирми. Касније је отишао у Фабрику каблова у Јагодини, а био је и директор Дирекције за изградњу Јагодине. Последње радно место пре уласка у парламент било му је заменик градоначелника Јагодине, лидера своје партије Драгана Марковића Палме, а оставку је поднео због сукоба интереса.

Политички се ангажовао још као омладинац. "Било је то време чувених манифестација сусрета села", а у Савез комуниста је ушао у војсци, "нисам писао молбу, препоручили су ме као доброг војника". Потом је био у СПС-у, али "сам отишао 1993. кад сам видео да се ту догађају неке мутне радње". Поново се активирао, кад га је Драган Марковић Палма позвао у Странку српског јединства и ту сам "упознао Жељка Ражнатовића Аркана, који је, без обзира на приче које су га пратиле, био добар са свима нама и имао је то нешто предодређено за вођу". Прича како је Аркана видео на Звездином стадиону, "био је вођа навијача, али ја тада нисам знао ко је он". Кад је дошло до несугласица у ССЈ, отишао је с Марковићем у његову Јединствену Србију и врло је поносан на све што је, под влашћу његове странке, урађено у Јагодини.

Петровић је ожењен, а супругу Веру је, каже, дуго познавао из виђења, а кад су се званично упознали "знали смо да је то оно право". Заједно су саградили кућу у Јагодини, "нисам добио никакав стан од државе, све сам, као и моји родитељи, стекао сопственим радом". Благословени су, како каже, с двоје деце, близанцима – "имамо сина и кћерку, они су сада на студијама у Београду, а купио сам им стан од 42 квадрата на Вождовцу".