Прекинута ниска успешних резултата

Од нашег специјалног извештача

Хелсингборг, 24. јун – Млада фудбалска репрезентација Србије завршила је такмичење на 17. европском првенству у Шведској као трећа у „А” групи, а укупно шеста на шампионату. Изабраници селектора Слободана Крчмаревића нису остварили основни циљ – пласман у полуфинале, па су тако прекинули ниску успеха, коју су оствариле претходне три генерације освојивши две сребрне медаље 2004. и 2007, уз учешће у полуфиналу 2006. године.

Реално, приказаном игром српски фудбалери више од овога нису ни заслужили. Иако борбеност, жеља и залагање нису недостајали наши момци разочарали су као колектив и нису потврдили да поседују класу какву су им приписивали бројни стручњаци.

Пре почетка такмичења страховало се због слабе одбране, а она је на такмичењу у Шведској, без обзира на три примљена гола у дуелу с домаћином, била најбољи део тима. Шта у том случају рећи за остале? Средњи ред је функционисао само у прва два меча и то у дефанзивном делу. Када је офанзива у питању учинак је готово раван нули. На прсте једне руке могу се побројати колосалне прилике које су створили наши играчи за 270 минута на стадионима у Хелсингборгу и Малмеу. А, када је тако бољи резултат није се могао ни очекивати. О нападачима је илузорно трошити речи, јер их осим у првих 45 минута последњег сусрета, готово није ни било.

Велику кривицу за неуспех сноси мишљење да „офанзивни везњаци” могу да надокнаде недостатак класичних нападача и да једнако добро могу да одговоре њиховим задацима. Још једанпут се потврдило да они то не могу. Тешко је играти без шпицева, а наша репрезентација је била једина која је тако играла. Анализа, коју ће надамо се селектор извршити а људи из ФСС презентовати јавности, показаће ко је, где и у којој мери подбацио.

Зашто су амбиције биле нереалне? Зашто су, рецимо, Сулејмани и Тошић играли слабо? Зашто се на такмичење пошло са само једним здравим и једним „ровитим” нападачем? Зашто су линије тима углавном биле одсечене једна од друге, па праве сарадње међу њима није ни било? Зашто играчи нису били боље и физички и психички припремљени? Колика је у свему кривица играча, а колика селектора, који је од првог дана припрема за прве квалификационе утакмице био суочен с бројним проблемима? Зашто су припреме комплетне младе националне селекције трајале само четири дана?

Хиљаду зашто остају, бар за сада, без одговора с компетентне стране. Још једно велико такмичење, највеће ове године на репрезентативном нивоу у Европи, завршено је за Србију. Она је на њему, мора се искрено признати, показала мало, а утисак је да је могла и морала много више.

-----------------------------------------------------------

Остали су дужни...

Дуго је после сусрета у Малмеу и пораза од домаћина 3:1, који је значио елиминацију из даљег такмичења, требало нашим репрезентативцима да напусте свлачионицу. Излазили су погнутих глава и прижељкивали да их представници медија не заустављају и ништа не питају. Желели су што пре да напусте бојиште, на којем су други пут за само пет дана разочарали не положивши испит зрелости.

Ненад Томовић је међу првим напустио свлачионицу и видно нерасположен изјавио:

– Желим да се извиним саиграчима, стручном штабу и целокупној српској нацији због црвеног картона за који сматрам да уопште није заслужен. Што се утакмице тиче мислим да смо изгорели у превеликој жељи да покажемо да смо права екипа. Упозоравао сам пре меча да ће свака грешка одбране бити кажњена. Заборавиће се две добре утакмице и све ће се свалити по нашим леђима, што се у овој утакмици идесило. Цела екипа је подбацила. Сви су желели да се покажу, да нешто сами направе и из тога су долазиле грешке. Мислим да нисмо били тим.

Томић: Швеђани заслужено победили

Немања Томић је унео мало живости у игру наше селекције, али је ситуација на терену била таква да до значајнијих промена није могло да дође:

– Нисмо могли ништа против Швеђана, који су били бољи од нас и заслужено победили. Жао ми је што смо испали, али биће ваљда боље следеће године.

Чувар мреже нашег младог националног тима Жељко Бркић нам је по завршетку меча са домаћином рекао:

– Изгубили смо од репрезентације која је у фантастичној форми. Пресудило је њихово брзо вођство. Швеђани су показали да су одлична екипа и да с правом конкуришу за титулу. Две године су уигравали екипу и спремали се за ово такмичење. Најављивали су да имају највише амбиције, али их нико није озбиљно схватао. Тренутно су боља екипа од нас и навијаћу за њих да освоје турнир.

Милан Вилотић је заиграо када је све било готово:

– Не бих много о утакмици, јер се све видело на терену. Жао ми је што смо овако завршили и што ова генерација није успела да стигне докле и три претходне. Мислим да смо могли много више, а зашто нисмо показаће анализе.

Гојко Качар се трудио и за утеху успео да постигне једини гол за нашу репрезентацију на овом такмичењу:

– Немам шта да кажем, све сте видели. Играли смо лоше, слабо. Ушли смо превише емотивно у меч и можда сагорели у жељи. Жао ми је пре свега због навијача и стручног штаба, који су све време веровали у нас. Трудили смо се и желели, али то није било довољно. До 88. минута сам веровао у преокрет мада смо имали два играча мање.

Никола Петковић нам је после меча са домаћином рекао:

– Оба црвена картона су добијена незаслужено. Код Томовићевог првог жутог картона судија најпре није свирао прекршај за нас на центру, а затим није свирао пенал, већ је показао домаћем играчу да устане. Искључен је због два прекршаја, који нису ни постојали. Што се мене тиче био је то обичан скок. Однео сам га раменом у дуелу. Нисам заслужио црвени картон. Вероватно је судија желео да осигура Шведској пролаз у полуфинале.

Сулејмани: Сами себи дали голове

Миралем Сулејмани, који има право играња и у наредном такмичарском циклусу је изјавио:

– Разочарани смо. Сами себи смо давали голове. Имали смо огромну жељу, али није ишло. Сада можемо да причамо три дана, али неће бити ефекта. Имали смо сјајну атмосферу и надам се да ћемо извући поуке за наредна такмичења. Мени је част да играм за репрезентацију и ако поново добијем позив да играм за младу селекцију радо ћу се одазвати.

Немања Пејчиновић није био расположен за причу:

– Направили су притисак са великим бројем играча, што ми нисмо пратили како треба, поготово играче који су се убацивали из другог плана. Био је велики притисак на одбрани, која је остала без помоћи осталих. Не може се бранити с мањком играча. После црвених картона није било реално да се очекује преокрет. Парирали смо и нешто јалово покушавали. Шансу смо пропустили у прве две утакмице.

Капитен Милан Смиљанић је последњи напустио свлачионицу:

– Направили смо доста грешака. Када смо постигли погодак био сам уверен у преокрет, али смо убрзо примили и трећи гол и ту је био крај. Он нас је сасекао и пали смо психички. На терену се осећала немоћ. Криво ми је што је ова генерација овако завршила и на тужан начин се доста играча опростило од младе репрезентације. Имали смо дивну атмосферу. Ово је велики губитак за све нас, пошто су порази у дресу репрезентације најтежи.

-----------------------------------------------------------

Кући преко Будимпеште

Српски фудбалери јуче су напустили „Оренас слот” у Глумслову и вратили се авионом из Копенхагена, преко Будимпеште за Београд, док се представници медија враћају данас редовном линијом ЈАТ-а.

-----------------------------------------------------------

Оптимизам без покрића

Храбрили су се наши репрезентативци пред меч са Швеђанима тврдећи да су бољи и да ће то показати на терену. Међутим, на предивном травнатом тепиху „Новог стадиона” у Малмеу домаћин их је у потпуности надиграо и очитао фудбалску лекцију. Надвисили су их шведски репрезентативци у свим елементима игре. Трчали су „као навијени”, били агресивнији и чвршћи у дуелу, борили се с већим жаром, боље се кретали, боље постављали, атаковали, а у појединим тренуцима се и поигравали. За то време момци у црвеним дресовима били су немоћни да пруже иоле равноправнију игру, па с коначних 1:3 „можемо да будемо и задовољни”.

-----------------------------------------------------------

Пораз после 20 и по месеци

Ова генерација неславно је завршила играње за младу репрезентацију, а пораз против Шведске био јој је тек други у такмичарским утакмицама. Пре тога, млада репрезентација Србије изгубила је у квалификацијама за 17. европско првенство у Будимпешти 12. септембра 2007. од Мађарске с 2:1.

Ђорђе Смиљанић