Prekinuta niska uspešnih rezultata

Od našeg specijalnog izveštača

Helsingborg, 24. jun – Mlada fudbalska reprezentacija Srbije završila je takmičenje na 17. evropskom prvenstvu u Švedskoj kao treća u „A” grupi, a ukupno šesta na šampionatu. Izabranici selektora Slobodana Krčmarevića nisu ostvarili osnovni cilj – plasman u polufinale, pa su tako prekinuli nisku uspeha, koju su ostvarile prethodne tri generacije osvojivši dve srebrne medalje 2004. i 2007, uz učešće u polufinalu 2006. godine.

Realno, prikazanom igrom srpski fudbaleri više od ovoga nisu ni zaslužili. Iako borbenost, želja i zalaganje nisu nedostajali naši momci razočarali su kao kolektiv i nisu potvrdili da poseduju klasu kakvu su im pripisivali brojni stručnjaci.

Pre početka takmičenja strahovalo se zbog slabe odbrane, a ona je na takmičenju u Švedskoj, bez obzira na tri primljena gola u duelu s domaćinom, bila najbolji deo tima. Šta u tom slučaju reći za ostale? Srednji red je funkcionisao samo u prva dva meča i to u defanzivnom delu. Kada je ofanziva u pitanju učinak je gotovo ravan nuli. Na prste jedne ruke mogu se pobrojati kolosalne prilike koje su stvorili naši igrači za 270 minuta na stadionima u Helsingborgu i Malmeu. A, kada je tako bolji rezultat nije se mogao ni očekivati. O napadačima je iluzorno trošiti reči, jer ih osim u prvih 45 minuta poslednjeg susreta, gotovo nije ni bilo.

Veliku krivicu za neuspeh snosi mišljenje da „ofanzivni veznjaci” mogu da nadoknade nedostatak klasičnih napadača i da jednako dobro mogu da odgovore njihovim zadacima. Još jedanput se potvrdilo da oni to ne mogu. Teško je igrati bez špiceva, a naša reprezentacija je bila jedina koja je tako igrala. Analiza, koju će nadamo se selektor izvršiti a ljudi iz FSS prezentovati javnosti, pokazaće ko je, gde i u kojoj meri podbacio.

Zašto su ambicije bile nerealne? Zašto su, recimo, Sulejmani i Tošić igrali slabo? Zašto se na takmičenje pošlo sa samo jednim zdravim i jednim „rovitim” napadačem? Zašto su linije tima uglavnom bile odsečene jedna od druge, pa prave saradnje među njima nije ni bilo? Zašto igrači nisu bili bolje i fizički i psihički pripremljeni? Kolika je u svemu krivica igrača, a kolika selektora, koji je od prvog dana priprema za prve kvalifikacione utakmice bio suočen s brojnim problemima? Zašto su pripreme kompletne mlade nacionalne selekcije trajale samo četiri dana?

Hiljadu zašto ostaju, bar za sada, bez odgovora s kompetentne strane. Još jedno veliko takmičenje, najveće ove godine na reprezentativnom nivou u Evropi, završeno je za Srbiju. Ona je na njemu, mora se iskreno priznati, pokazala malo, a utisak je da je mogla i morala mnogo više.

-----------------------------------------------------------

Ostali su dužni...

Dugo je posle susreta u Malmeu i poraza od domaćina 3:1, koji je značio eliminaciju iz daljeg takmičenja, trebalo našim reprezentativcima da napuste svlačionicu. Izlazili su pognutih glava i priželjkivali da ih predstavnici medija ne zaustavljaju i ništa ne pitaju. Želeli su što pre da napuste bojište, na kojem su drugi put za samo pet dana razočarali ne položivši ispit zrelosti.

Nenad Tomović je među prvim napustio svlačionicu i vidno neraspoložen izjavio:

– Želim da se izvinim saigračima, stručnom štabu i celokupnoj srpskoj naciji zbog crvenog kartona za koji smatram da uopšte nije zaslužen. Što se utakmice tiče mislim da smo izgoreli u prevelikoj želji da pokažemo da smo prava ekipa. Upozoravao sam pre meča da će svaka greška odbrane biti kažnjena. Zaboraviće se dve dobre utakmice i sve će se svaliti po našim leđima, što se u ovoj utakmici idesilo. Cela ekipa je podbacila. Svi su želeli da se pokažu, da nešto sami naprave i iz toga su dolazile greške. Mislim da nismo bili tim.

Tomić: Šveđani zasluženo pobedili

Nemanja Tomić je uneo malo živosti u igru naše selekcije, ali je situacija na terenu bila takva da do značajnijih promena nije moglo da dođe:

– Nismo mogli ništa protiv Šveđana, koji su bili bolji od nas i zasluženo pobedili. Žao mi je što smo ispali, ali biće valjda bolje sledeće godine.

Čuvar mreže našeg mladog nacionalnog tima Željko Brkić nam je po završetku meča sa domaćinom rekao:

– Izgubili smo od reprezentacije koja je u fantastičnoj formi. Presudilo je njihovo brzo vođstvo. Šveđani su pokazali da su odlična ekipa i da s pravom konkurišu za titulu. Dve godine su uigravali ekipu i spremali se za ovo takmičenje. Najavljivali su da imaju najviše ambicije, ali ih niko nije ozbiljno shvatao. Trenutno su bolja ekipa od nas i navijaću za njih da osvoje turnir.

Milan Vilotić je zaigrao kada je sve bilo gotovo:

– Ne bih mnogo o utakmici, jer se sve videlo na terenu. Žao mi je što smo ovako završili i što ova generacija nije uspela da stigne dokle i tri prethodne. Mislim da smo mogli mnogo više, a zašto nismo pokazaće analize.

Gojko Kačar se trudio i za utehu uspeo da postigne jedini gol za našu reprezentaciju na ovom takmičenju:

– Nemam šta da kažem, sve ste videli. Igrali smo loše, slabo. Ušli smo previše emotivno u meč i možda sagoreli u želji. Žao mi je pre svega zbog navijača i stručnog štaba, koji su sve vreme verovali u nas. Trudili smo se i želeli, ali to nije bilo dovoljno. Do 88. minuta sam verovao u preokret mada smo imali dva igrača manje.

Nikola Petković nam je posle meča sa domaćinom rekao:

– Oba crvena kartona su dobijena nezasluženo. Kod Tomovićevog prvog žutog kartona sudija najpre nije svirao prekršaj za nas na centru, a zatim nije svirao penal, već je pokazao domaćem igraču da ustane. Isključen je zbog dva prekršaja, koji nisu ni postojali. Što se mene tiče bio je to običan skok. Odneo sam ga ramenom u duelu. Nisam zaslužio crveni karton. Verovatno je sudija želeo da osigura Švedskoj prolaz u polufinale.

Sulejmani: Sami sebi dali golove

Miralem Sulejmani, koji ima pravo igranja i u narednom takmičarskom ciklusu je izjavio:

– Razočarani smo. Sami sebi smo davali golove. Imali smo ogromnu želju, ali nije išlo. Sada možemo da pričamo tri dana, ali neće biti efekta. Imali smo sjajnu atmosferu i nadam se da ćemo izvući pouke za naredna takmičenja. Meni je čast da igram za reprezentaciju i ako ponovo dobijem poziv da igram za mladu selekciju rado ću se odazvati.

Nemanja Pejčinović nije bio raspoložen za priču:

– Napravili su pritisak sa velikim brojem igrača, što mi nismo pratili kako treba, pogotovo igrače koji su se ubacivali iz drugog plana. Bio je veliki pritisak na odbrani, koja je ostala bez pomoći ostalih. Ne može se braniti s manjkom igrača. Posle crvenih kartona nije bilo realno da se očekuje preokret. Parirali smo i nešto jalovo pokušavali. Šansu smo propustili u prve dve utakmice.

Kapiten Milan Smiljanić je poslednji napustio svlačionicu:

– Napravili smo dosta grešaka. Kada smo postigli pogodak bio sam uveren u preokret, ali smo ubrzo primili i treći gol i tu je bio kraj. On nas je sasekao i pali smo psihički. Na terenu se osećala nemoć. Krivo mi je što je ova generacija ovako završila i na tužan način se dosta igrača oprostilo od mlade reprezentacije. Imali smo divnu atmosferu. Ovo je veliki gubitak za sve nas, pošto su porazi u dresu reprezentacije najteži.

-----------------------------------------------------------

Kući preko Budimpešte

Srpski fudbaleri juče su napustili „Orenas slot” u Glumslovu i vratili se avionom iz Kopenhagena, preko Budimpešte za Beograd, dok se predstavnici medija vraćaju danas redovnom linijom JAT-a.

-----------------------------------------------------------

Optimizam bez pokrića

Hrabrili su se naši reprezentativci pred meč sa Šveđanima tvrdeći da su bolji i da će to pokazati na terenu. Međutim, na predivnom travnatom tepihu „Novog stadiona” u Malmeu domaćin ih je u potpunosti nadigrao i očitao fudbalsku lekciju. Nadvisili su ih švedski reprezentativci u svim elementima igre. Trčali su „kao navijeni”, bili agresivniji i čvršći u duelu, borili se s većim žarom, bolje se kretali, bolje postavljali, atakovali, a u pojedinim trenucima se i poigravali. Za to vreme momci u crvenim dresovima bili su nemoćni da pruže iole ravnopravniju igru, pa s konačnih 1:3 „možemo da budemo i zadovoljni”.

-----------------------------------------------------------

Poraz posle 20 i po meseci

Ova generacija neslavno je završila igranje za mladu reprezentaciju, a poraz protiv Švedske bio joj je tek drugi u takmičarskim utakmicama. Pre toga, mlada reprezentacija Srbije izgubila je u kvalifikacijama za 17. evropsko prvenstvo u Budimpešti 12. septembra 2007. od Mađarske s 2:1.

Đorđe Smiljanić