Сањам Лигу шампиона

Није лако бити најбољи, не само по својој вредности и достигнућима већ и по витешким обележјима. Поштовати противника, играти фер, отрпети неправду и испољити пуно разумевање за све проблеме који искрсну у такмичењу, бити, дакле, комплетан спортиста, то су изузетне одлике. Између факата, процена и оцена, Партизан ће на пролеће тражити платформу за ново фудбалско време. У фудбалској грађевини, такозваном стварању тима за нову сезону, важна је и неопходна морална снага и воља сваког појединца. Такође, неопходна је и добра комуникација, стрпљење и упорност. То су, по многима, главна начела спорта.

Партизан је летос имао срећу да се определи за искусне и проверене интернационалце, Бразилца Жуку, Сенегалца Дијару и Португалца Мореиру. Овај последњи је веома брзо постао Ђукићева "десна рука", омиљен међу саиграчима и навијачима. Живот странца у "туђини" није нимало лак, посебно када је човек одвојен од породице. Међутим, Партизанови странци су се веома брзо уклопили у нову средину, нов начин живљења, комуникацију...

Алмами да Силва Мореира рођен је 16. јуна 1978. године. Отац Португалац а мајка из Гвинеје Бисао. Играо је у Португалији за Боависту, Жил Висенте и Алвеш, у Белгији је наступао за Стандард из Лијежа, носио је дрес немачког Хамбурга и Динама из Москве. У најзрелијим фудбалским годинама определио се за Београд и Партизан.

– Нисам погрешио, одушевљен сам српском престоницом и веома лако сам се уклопио. Људи су фини и пријатељски наклоњени – каже Мореира.

Недавно му је у посету дошао трогодишњи син Дијего који живи са мајком у Белгији.

– Он ми је нешто највредније у животу, он је мој највећи капитал. Сваки облак на небу када погледам видим мог Дијега – прича са пуно сентименталности и искрености нови миљеник Партизанових навијача.

Слободно време углавном проводи са пријатељима.

– Где год да сам био у Београду, било ми је лепо. Идем на сплавове као и већина странаца, јер тамо је леп амбијент, служе лепу храну и долазе лепе девојке. Моја омиљена места су сплавови "Жабар", "Доријан Греј", Годо", а увече одем до "Магацина".

Признаје да мало једе али од српске хране највише му се допада мешано месо.

– Не једем често али српска кухиња ми се свиђа. Ипак, због жестоких тренинга највише једем месо.

О плановима каже:

– Не правим дугорочне планове, са Партизаном имам уговор на две године. Главни циљ и жеља су ми да освојимо титулу и покушамо нови поход на Лигу шампиона. О томе се овде пуно прича. Заиста, желео бих да осетим ту атмосферу.

У дугој и богатој играчкој каријери Мореира је имао пуно учитеља. О Мирославу Ђукићу је рекао:

– Он је добар тренер али изненадио сам се када сам чуо да је у овом послу тек годину-две. Ђукић увек нађе начина да разговара са свима нама, лако остварује комуникацију и то је особина добрих људи. Он заправо својим делањем креира добру атмосферу и због тога је Партизан тренутно најбољи српски клуб.

У сваком случају, фудбал могу да сачињавају пре свега његови људи, и то различитог мишљења, који се уважавају. Један од њих је и Португалац Мореира који је својом снагом, стабилношћу, понашањем и залагањем и другим компонентама које чине углед једног човека доказао да је његов ангажман био пун погодак.