„Лето љубави” као лајтмотив

Када желите да постанете светски признат ди-џеј, онда не вреди чекати, већ треба „узети ствар у своје руке”. То је рецепт за успех Боба Синклера, једног од најпопуларнијих ди-џејева и продуцената на планети. За каријеру се потпуно сам побринуо – почео је да прави журке, да сам продуцира своје ритмове, основао је етикету „Yellow Productions”… Било му је потребно само да смисли још и оригиналан псеудоним, јер Кристоф Ле Фријан, како је његово право име, није било довољно убедљиво. Крис-Френч кис, Мајти Боп и Боб Синклер, само су неки од музичких алијаса које је користио протекле две деценије. Од популарног клупског сингла „Gym Tonic” крајем деведесетих вртоглаво креће успон Боба Синклера, човека који је највише допринео популарисању звука познатог као „French Touch” у електронској музици. За протеклих 20 година Синклер је имао безброј хит синглова, као што су „I Feel for You”, „The Beat Goes on”, „Kiss my Eyes”, „Love Generation”, „World, Hold on” „Sound of Freedom”, и албума који су, што је реткост за ди-џеја, достизали милионске тираже.

Овај француски ди-џеј и продуцент недавно је објавио нови албум „Born in 69”, који ће се 10. јула појавити и на нашем тржишту, захваљујући дискографској кући „Универзал”. О томе шта је овога пута била инспирација, Синклер у интервјуу за „Политику” прича:

– Било је тешко превазићи албуме „Western Dream” и „Soundz of Freedom”. Толико сам имао успеха широм света, у питању су милиони продатих албума и синглова. Имао сам две могућности – да урадим поново исту ствар или да створим нешто ново и свеже. Али, тако да не разочарам људе који су заволели последња два албума, и да их истовремено изненадим. Желео сам, на неки начин, и да рециклирам прошлост и да је начиним новом. Овај албум има и симболичну раван. Зове се тако јер сам рођен 1969. године, тада је одржан и „Вудсток”, а на албуму има обрада једне песме Боба Дилана. Тада је владало заједништво и главна мисао свих била је како свет учинити бољим местом, пуним љубави. Зато је то „Лето љубави” лајтмотив албума.

Прича да пре две деценије, када је започињао каријеру, није могао ни да сања да ће постићи толики успех и постати један од најпознатијих и најпродаванијих ди-џејева и продуцената на свету. Данас је поносан.

– Себи сам на почетку зацртао одређени пут и остао сам на њему. И даље црпим утицаје из црне музике, гајим исти ритам, а моја музика је постала комерцијална иако се нисам трудио да подилазим публици. Мислим да сам се појавио у право време, јер је моја музика пуна доброг ритма, емоција, са правом темом. Има толико лоших ствари у свету, а музика је нешто посебно што вам омогућава да побегнете од свега ружног.

(/slika2)Занимљиво је да као клинац није ни сањао да ће се бавити музиком. Желео је да постане спортиста…

– Имао сам много снова као дете. Али, понекад се разочарате када схватите да нисте талентовани за нешто што желите. Ја сам био добар, али не и довољно талентован да бих остварио спортску каријеру. Велики сам љубитељ тениса и обожавалац Ане Ивановић и Јелене Јанковић. Био сам на Ролан Гаросу, Квинсу... Покушавам да пратим све тениске турнире, а мислим да ћу ових дана пропратити и неке мечеве на Вимблдону.

Почетком августа наступиће на фестивалу „Рифреш” у Котору, који организује „Удружење Егзит”. Фестивали су за њега дивно искуство јер, како каже, ту се отварају могућности за бројна познанства и публика долази јер воли музику.

– Највише бих волео да стално могу да наступам у малим клубовима који примају 800 људи, са пуно лепих девојака… Француска је најгоре место за наступе, јер је тамо нико не игра, сви долазе у клуб само да би били виђени, и зато преферирам Шпанију, посебно Ибицу. Људи лети долазе из целог света на Ибицу да би се добро забавили.

Ди-џејеви су, по његовом мишљењу, постали веома значајан фактор у музичком бизнису. Данас су они суперзвезде и „зарадили” су статус уметника.

– Данас сарађујемо са великим музичким звездама. Радио сам ремиксе за Мадону, наступао прошле године два пута на њеним концертима на „Стад де Франсу” пред више од 100.000 људи. Ово што се сад дешава било је незамисливо до скоро, а шта будућност носи? Не знам, али сам сигуран да ћемо и даље бити готово једнако популарни као музичари који се баве рокенролом, хипхопом или R&B-јем.

У своју музику одувек је инкорпорирао сегменте других жанрова, нарочито афроамеричих ритмова. Истиче да обожава „црну” музику.

– Емоције које имам приликом стварања и слушања музике желим да осећам сваки дан. А када ми неко каже да слушајући моју музику осећа исто, то ми даје снагу да наставим да радим. То је најлепши комплимент за музичара. Као уметник, имаш посебну везу са публиком, јер им дајеш себе и не смеш да лажеш. Када се твоја музика слуша, то значи да те публика воли, а за уметника је то најважније.

До краја лета има заказаних четрдесетак наступа широм света. То је, како нам признаје, исцрпљујуће и напорно:

– Крајем августа имаћу петнаестак дана слободно. Једва чекам да се одмарам, играм тенис, уживам у мору. Обожавам да седим на плажи и не радим апсолутно ништа, пијем безалкохолну пиња коладу са кокосом и ананасом...