Битка за јавне набавке

Отварање понуда за јавне набавке ускоро би могло да постане занимљив медијски догађај, а службеници који спроводе ту процедуру могли би да завршена суду.Али не као оптужени,него као сведоци. Битка за добијање послова који се плаћајуиз државне касе постајесвежешћа. На недавном отварању коверата са понудама у једној државној институцији, кандидати,уз друге аргументе, замало да потегну и песнице.

Док се приватни инвеститори и они који имају новца, у овим кризним временима, уздржавају од улагања, портал јавних набавки на коме се по новом закону објављују сви јавни позиви, али и резултати тендера, све је посећенији...

Утолико је и значајније да се, после усвајања новог закона, што пре донесу и подзаконска акта, указао је Предраг Јовановић, директор Управе за јавне набавке, на недавном копаоничком саветовању о примени нових законских решења.

Како нам је потврдила Инге Шупут-Ђурић, помоћник министра финансија, подзаконски акти су припремљени и ускоро би, у законском року, требало да буду објављени у „Службеном гласнику“.

У пакету за чије је доношење министру финансија остало тек две недеље (6. јула истиче шестомесечни рок по доношењу закона) налази се правилник о малим набавкама којим би се на јединствен начин регулисале набавке до 2,9 милиона динара,како би се отклониле неке нелогичности настале у раскораку између нових и старих законских решења, избегле манипулацијеи на јединствен начин уредила процедура.

– Означају овог подзаконског акта говори и податак да се од 150.000 уговорао јавним набавкама у прошлој години чак 120.000 односина мале поруџбине укупне вредности од око 35 милијарди динара.А оне се сада, иако је нови закон донет још крајем прошле године, обављају по старом: мада то правило више не важи ни за велике набавке, за мање наруџбине и даље је потребно и у поновљеном поступку прикупити најмање три понуде. То ствара невоље посебно у мањим местима, где не постојенитри потенцијална понуђача, а камоли три заинтересована – објашњава Јовановић.

Посебним подзаконским актима, примера ради,требало би прецизније дефинисати и критеријуме за добијање преференцијала како би се заиста заштитили домаћи произвођачи а не трговци (да би се производ сматрао домаћим и на основу тога фирме–кандидати добиле 20 одсто бонуса приликомбодовања,51 одсто компоненти морају бити домаће).

У складу са препорукама из прошлогодишњег извештаја Европске комисије и препорукама Савета Европе (датим још пре три године),неопходно је материјално и кадровско јачање институција које се баве јавним набавкама, укључујући и професионализацију службеника који код наручилаца раде на овим пословима.

Међутим, иако јепо слову закона, коначно обезбеђена независност Комисије за заштиту понуђача, она функционише са само три члана и председником у оставци, што би ако се одужи могло да блокира цео систем јавних набавки.

Такође, капацитети Управе за јавне набавке су све мањи.

– Од 2005. године до данас простор за рад Управе за јавне набавке смањен је за 75 одсто и сведен на мање од четири квадрата по запосленом и једну телефонску линију за правне консултације.Погоршање услова за рад довело је до смањења броја запослених за трећину,са 24 у 2005. на 18 у 2008. години. Данас наша управа има четири пута мање људи него литванска и упола мање него албанска, чији је буџет, иначе, два пута већи од нашег – упозоравају у наведеној институцији.

Слабости у контроли посебно реализације уговора,због нефункционисања Државне ревизорске институције и пасивности правосудних органа који би требало да санкционишу кршење закона, довеле су до пада дисциплине у јавним набавкама. Стога се све више послова додељује погађањем, све је више анекса уговора, додатних испорука...

– Мање конкурентних поступака значило је смањивање конкуренције у поступцима јавних набавки, чиме су пропуштене могућности за повећање ефикасности и економичности набавки које спроводе државни органи, установе и предузећа. А отворен је већи простор за корупцију. На висок ризик корупције указано је и у последњем извештају Европске комисије, а међународни финансијери одобравање средства све више условљавају напретком у систему јавних набавки – упозорава Предраг Јовановић.

Он упозорава да Србијаза годину дана због корупције и неправилности у јавним набавкама изгуби око 800 милиона евра, отприлике онолико колико годишње позајмљујемо од ММФ-а.

Весна Јеличић