Стечај по кратком поступку за 6.500 фирми

Најмање 6.500 фирми чији су рачуни због неизмирених дуговања блокирани више од 36 месеци, крајем ове или најкасније почетком идуће године, отићи ће у стечај, осим ако не успеју да се брзопотезно одблокирају. Бар тако је предвиђено Нацртом закона о стечајном поступку припремљеним у Министарству економије који би влада требало да усвоји већ наредне недеље а парламент, како се очекује, у септембру.

По истеку тромесечног грејс периода од усвајања закона, за све који су након принудне наплате непрекидно три године у блокади биће покренути стечајни поступци и ако то повериоци не траже.
– Стечај ће бити аутоматски: суд ће отворити и одмах затворити стечајни поступак, фирма ће бити брисана а њена имовина ће прећи у руке Републике Србије – објашњава Лука Андрић, саветник потпредседника владе Млађана Динкића и руководилац радне групе која је припремила нова законска решења.

На питање зашто се предлагач одлучио на тако дугачак рок блокаде као услов за аутоматски стечај, Андрић објашњава да ће након годину дана примене новог закона, негде од 2010, та граница бити спуштена на две године.

– Покретање стечајног поступка за већи број фирми довело би до загушења у судовима. Утолико пре што ће се групи од око 6.500 предузећа у међувремену прикључити и део фирми чији су рачуни сада у блокади између две и три године. Сем што ће се отклонити последица досадашње пасивности поверилаца, нова законска решења ће их убудуће подстицати да захтевају спровођење стечајног поступка и за дужнике који су у краћем периоду блокирани – објашњава Андрић.
Наиме, иако им закон омогућава да стечај против дужника покрену већ после месец дана блокаде, повериоци су се на то тешко одлучивали. Стечај није коришћен ни када је потреба за његовим спровођењем била очигледна.

Мада је дужина стечаја у Србији са седам опала на мање од три године (према последњој анализи Светске банке за 2008. годину, да би се закључио типизирани стечајни поступак једног предузећа у Београду потребно је 2,7 година, при чему повериоци намире тек 25,4 одсто својих потраживања, а трошкови стечаја поједу 23 процента стечајне масе) број нових стечаја је опадао. Иако је блокираних било све више, прошле године је покренуто само 140 од 794 стечајна поступка отворена по новом закону, усвојеном 2004. године.

Између осталог и због тога што повериоци нису имали средства да предујме трошкове како би стечајни управник могао да почне да ради.

– Судска пракса је на различит начин третирала величину предујма и у знатном броју случајева, висина и неадекватан третман предујма деловали су дестимулативно на повериоце. Предложеним изменама прецизирани су и лимитирани трошкови који могу имати третман предујма (трошкови огласа и обавештавања поверилаца, ангажовања стечајног управника и трошкови неопходни за обезбеђење имовине) – каже Андрић.

Међу блокираним предузећима велики број је оних која немају никакве пословне приходе нити у својим извештајима приказују постојање имовине. Већина ових предузећа или уопште није активна, или, ако јесте, послује у водама „сиве” економије. Стога је предвиђено да организација која спроводи поступак принудне наплате (НБС) убудуће једном месечно свим судовима надлежним за спровођење стечајног поступка доставља обавештење о фирмама са њихове територије које су трајније неспособне за плаћање.
-----------------------------------------------------------
Компјутер бира стечајне управнике

Стечајним управницима посао ће убудуће додељивати компјутер, а не стечајне судије, које су имале обичај да бирају оне са којима су већ радили са листе лиценцираних стечајних управника. Због тога је до сада била ангажована тек половина од 420 лиценцираних.
Али по овом закону и управници више неће моћи да седе на две столице: да воде стечај ако су негде запослени. Имаће и трошак за осигурање од професионалне одговорности и ако згреше чекају их законом прописане дисциплинске мере – јавна опомена, новчана казна и одузимање лиценце.
-----------------------------------------------------------
Исправно али непопуларно

Ни држава, у улози повериоца, није баш лако посезала за покретањем стечајног поступка против својих дужника иако од 60.000 блокираних привредних субјеката, чак 40-50 хиљада дугује управо њој.
Најмање су два разлога за то. Прво, да би покренула стечај потребно је да има новац за предујам, за покриће трошкова стечајног поступка, зашта није било пара у буџету. Друго, мада би било економски најлогичније, политички би било више него непопуларно да баш држава одједном у стечај гурне, рецимо, 10.000 фирми.

Весна Јеличић