Међугорски феномен

Од нашег дописника

У мало херцеговачко место Међугорје ових дана слило се више од 100.000 људи, католичких верника, али и других – верних и радозналих, на обележавање годишњице Госпиног указања. Прича о међугорском феномену почела је пре 28 година када је шесторо деце, из овог тада сиромашног херцеговачког краја, на брду изнад места видело белу појаву са дететом у наручју коју су препознали као Госпу, односно Девицу Марију или Богородицу.

Од тада тврде да се Мајка Божија њима трома јавља свакодневно, док остало троје, сада већ породичних људи, указања имају једном годишње. Од тада до данас мишљења о међугорском феномену су подељена. Једни у Међугорју виде само бизнис, јер је ово мало село из шкртог херцеговачког крша израсло у туристички центар, док други у Међугорје верују као у једно од највећих хришћанских светилишта. У прилог томе иду подаци из међугорске жупе који кажу да је ово светилиште до сада посетило више од 40 милиона људи из око 120 земаља света. Годишње овде дође око милион верника. Ових дана у Међугорју су верници из тридесетак земаља света.

Најбројнији су из Италије, Аустрије, Француске, Шпаније САД-а, Мађарске, Пољске, Чешке, Либанона, али има и верника из Египта, Тахитија, Аргентине, Филипина, Кине, Португала, Русије.

Католичка црква за сада не признаје указања у Међугорју, међутим око овог феномена и у самој Цркви мишљења су подељена.

Бивши међугорски жупник и садашњи провинцијал Херцеговачке фрањевачке провинције фра Иван Сесар каже „како се око Међугорја може постављати милион питања, али се не може занемарити чињеница да у Међугорје људи долазе тражити Бога и да су га, по властитом сведочанству, управо ту пронашли”.

У Међугорју су се ових дана богослужења читала на 15 светских језика, а међугорски жупник фра Петар Влашић каже како се у Међугорју сви разумеју јер говоре истим језиком вере, молитве и љубави.

Иако службена Црква не признаје наднаравни карактер међугорских указања, фра Петар каже како се овде моли, пости и исповеда.

Један број верника говори о чудноватим оздрављењима и другим искуствима које овде доживе. Верници овде неретко стижу пешачећи и стотинама километара. Већина њих прича о посебном осећају који их обузима у овом месту, миру у души и испуњењу молитви упућених Богородици.

У Међугорје неретко долазе и они који нису католици. И они сведоче о посебним искуствима. Један од њих је и познати српски репрезентативац Синиша Михајловић који је недавно боравио у овом месту са групом италијанских хуманитараца и новинаром Паолом Бросиом који су ту дошли да помогну изградњу центра за децу без родитеља.

Михајловић је тада испричао да је доживео чудан осећај. „Иначе сам јако тврд човек, али сам овде заплакао неколико пута. Дошло ми је само од себе. Након што сам изашао из просторије где је било указање, осећао сам се слободан”, изјавио је тада познати српски фудбалер за хрватске медије.

Док у цркви и јавности и даље владају дилеме око међугорског феномена, милиони људи са свих страна света у Међугорје долазе да се поклоне Мајци Божијој или потраже утеху и спас, а велики број њих се поново враћа.