Носталгија за старим временима

После великог успеха „Рањеног орла”, иста ауторска екипа која је реализовала ову мелодраму, предвођена редитељем Здравком Шотром, у селу Бровић надомак Обреновца, започела је јуче снимање нове игране серије под називом  „Грех њене мајке”, и овога пута по делу познате списатељице с почетка прошлог века Милице Јаковљевић, познатије као Мир Јам. Нема сумње да су продуценти и аутори ишли на већ oпробану карту, ослањајући се на велики успех претходног серијала, али и на бајковитост и интригантност препознатљивог рукописа некада веома вољене, али често и оспораване српске књижевнице, коју, очигледно, гледаоци воле. То је свакако и био један од разлог зашто се Шотра поново, с пуно вере и елана, како је објаснио, ухватио у коштац са овим текстом.

Ни у сну није сањао, додао је, да ће последње године своје каријере посветити овој списатељици. Према његовим речима, роман „Грех њене мајке” је драматичнији, напетији и компактнији од претходног, са пуно интересантних ликова, обрта и догађања.

– Када сам прочитао романе Мир Јам, размишљао сам како их учинити могућим данас, јер њени јунаци углавном воде унутарњи дијалог, а све своје проблеме решавају сами са собом – рекао је Шотра објашњавајући да је ову ствар разрешио дијалозима. Поверавајући најинтимније ствари једни другима, јунаци су постали стварни и живи, а цела прича је добила на људскости.

Мир Јам, наставио је Шотра, годинама је везивана за такозвану херц литературу и требало је наћи неки приступ који ће је учинити блиском данашњем гледаоцу, као и начин интерпретације који није ироничан већ представља покушај да се оживи предратни свет и да се скрене на ондашњи морал и начин мишљења који је тада владао, а који је, нажалост, нестао са развојем цивилизације.

– Мислим да људи воле да гледају овакве серије јер осећају носталгију за таквим вредностима. То је литература која делује доста сумњиво, али сценаристичком, глумачком и редитељском надградњом и елиминацијом фелеричног, успели смо да дело учинимо вреднијим него што јесте – подвукао је познати редитељ.

За разлику од „Рањеног орла” који је емитован дан за даном, „Грех њене мајке”, како је објаснио Божидар Николић, главни и одговорни уредник Културно-образовног програма РТС-а, биће једнонедељна серија и представљаће једну од шест нових серијала који ће бити приказани на РТС-у у периоду јесен–пролеће. И у новој сезони настављамо са високом производњом, нагласио је, подсетивши да је прошле године због прославе јубилеја 50 година Телевизије Београд приказано 12 серија са 170 епизода.

Изразивши задовољство што поново ради са Здравком Шотром, Иван Босиљчић који тумачи главног јунака Бојана Михајловића је рекао да пред собом има далеко тежи задатак у односу на „Рањеног орла” и све његове досадашње телевизијске улоге, јер је пред њим велики изазов – и жанровски и на нивоу карактера.

Глумица Ивана Јовановић, која за собом има већ завидну позоришну каријеру, сматра да ће сваки гледалац у овој серији пронаћи понеку тему која ће га интимно дирнути. Њу је највише заинтригирала, како је признала, тема опроштаја која је у данашњем брзом времену помало заборављена.

„Здравко Шотра и продуценти су пружили шансу и великом броју младих глумаца и студената глуме који ће добити прилику да одиграју веома сложене и захтевне карактере, тако да очекујем да добијемо нешто сасвим другачије, ако не и боље од „Рањеног орла” који сада већ има своје заслужено место у телевизијској историји”, рекао је продуцент Зоран Јанковић из „Кошутњак филма” који у продукцији са РТС-ом реализује ово играно остварење.

Серија ће се снимати наредна четири месеца у околини Београда, док ће се један део снимати и у Сремским Карловцима, као и у Бачкој. Предвиђено је да има 15 епизода, а биће емитована на Првом програму РТС-а највероватније већ почетком новембра.  

У серији играју и Војин Ћетковић, Маринко Маџгаљ, Никола Ђуричко, Марија Вицковић, Катарина Јанковић, Тијана Чуровић, Милан Васић, Ружица Сокић, Јаков Јевтовић, Саша Јоксимовић, Јелица Сретеновић, Горан Даничић… Костимограф је Иванка Крстовић, сценограф Дејан Анђелковић, композитор Жељко Јоксимовић, директор фотографије Веселко Крчмар, монтажер Петар Путниковић, а уредник Слободан Терзић.