Шеријат у парламенту Брисела

Од нашег сталног дописника
Брисел, 26. јуна – Махинур Оздемир (27), захваљујући „повлашћеним“ гласовима, постала је најмлађи посланик регионалног парламента у Бриселу и једина жена у Европи која ће обављати ову дужност са марамом на глави. Оно што не би могла у Турској, земљи својих предака, Оздемирова ће моћи у Краљевини Белгији као посланик Хуманистичког демократског центра.

„Марама на глави је мој избор. У Бриселу живе људи веома различитих уверења. Представљаћу све њих”, казала је припадница треће генерације турских емиграната у Бриселу, најстарија од петоро деце.

Различитост уверења у њеном родном Скарбеку (стари део Брисела, напуштен од хришћана) изгледа отприлике тако да велика већина продавница нуди само халал храну, свињетину, наравно, нема у продаји, али зато има добре црне кафе.

Жене су одевене традиционално као у шеријату, док многи млади мушкарци облаче скраћене панталоне, беле хаљине и пуштају браде. Петком су улице око Европске комисије, која није далеко од Скарбека, препуне традиционално одевених муслиманских верника који хитају ка великој џамији у комшилуку. Истоветна слика се може видети и у Моленбеку, такође старом делу града у којем муслимани чине већину. У Моленбеку се налази и Српска православна црква.

Укључујући се недавно у јавну дебату,Никола Саркози је оценио да „Француска не може прихватити да су жене заробљене иза екрана, одсечене од свих облика друштвеног живота и лишене идентитета”. Француски председник сматра да плашт којим се муслиманке покривају од главе до пете, укључујући фереџе за лице, нису симболи религиозности већ „знак поробљавања и понижења”. У Италији ова мода је забрањена пре неколико година законом за борбу против тероризма, баш као што је забрањено маскирање стављањем фантомке или чарапе на главу.  

Међутим, за мараму која је обмотана око главе Махинур Оздемир тешко је рећи да је симбол њеног ропства или понижења, као што тврди Саркози, јер је ова млада жена посланик атипична по много чему, па и по томе што говори пет језика. Њој је марама вероватно више помогла него што јој је одмогла да оствари добар изборни резултат.

Похађала је католичку школу у Бриселу, јер је, како је објаснила, та школа пружала за нијансу боље образовање од осталих, а њена политичка партија настала је на коренима Демохришћанске странке која је променила назив како би се приближила бриселским гласачима који нису хришћани. Очигледно је да су у томе и успели избором Оздемирове.

Она наводи да ниједна од њених сестара није носила, нити носи мараму, баш као ни њена мајка, али да је она изабрала супротно и да је због тога плаћала цену током школовања. „Док сам ишла у школу скидала сам мараму за време наставе, а после сам је поново стављала. Касније сам желела да постанем правник, али нисам могла, јер је ношење мараме забрањено. Било је то велико разочарање за мене. Али не борим се ја за мараму, него за моје идеје”, објашњава ова девојка која за себе каже да је Белгијанка и тврди да јој ношење мараме није помогло у политичкој каријери и недавној кампањи за изборе.

На предизборним плакатима њене партије на локалним изборима, који су одржани истовремено са европским, Махинур Оздемир била је без мараме, јер је, како су јој објасниле партијске колеге,  „дошло до грешке у фотошопу“.  

Реагујући на честитке које су јој поводом избора у овдашњи регионални парламент стигле од неких политичких странака из Турске, она је изјавила да не представља ниједну партију из Анкаре и да уопште није упућена у турску политику. 

Њено појављивање јуче на конференцији за новинаре привукло је рекордан број новинара у регионални парламент Брисела. „Никада раније нисам видела оволико новинара на једном месту, било их је више него нас посланика. Изненађена сам да је владало толико интересовање за моју мараму”, казала је Оздемирова која је дуго после конференције одговарала на питања арапских новинара.