Струја на политички напон

Директор "Електрокосмета" Небојша Алексић изјавио је да су велика потрошња електричне енергије и квар на једном блоку термоелектране "Косово Б" у Обилићу проузроковали изузетно велике рестрикције електричне енергије у јужној српској покрајини. Најкритичније је у Грачаници, чији житељи остају без струје по десет сати, док у Липљану и околним српским селима ње нема и по 14 часова. У Косовском Поморављу дневно грађани једва да имају струју по осам сати, али најтеже пролазе Срби у Сириничкој жупи,  тачније у општини Штрпце, где због разуђености села и великих снежних намета струје нема чак и по више од 16 сати.

У последњих осам година, струја је у јужној српској покрајини служила као инструмент за показивање "мишића" или терање ината, при чему је албанска страна имала прекидаче у рукама, а српска једино могућност да не признаје надлежност Косовске електропривредне корпорације (КЕК). То је за последицу имало да су Албанци искључивали српским насељима струју, док су Срби одбијали да плате оно што би утрошили.

Рестрикције струје од 1999. године обављане су, по правилу, према националној одређености. Да би се разрешило ово енергетско питање које је "у раљама политике", Срби траже да буду враћени на радна места, надокнаду за отету и узурпирану имовину, безбедност и живот достојан човека. Албанци стално понављају да траже да им буду плаћени нагомилани рачуни за утрошену електричну енергију, чак и у оним кућама у којима Срби не живе већ пуних осам година! 

Веселин Кочановић, начелник одељења за привреду Координационог центра за Косово и Метохију, истиче да српска села немају струју од пет до 20 сати.

– За последњих осам година, колико имамо проблема са уредним снабдевањем струје, ове зиме је ситуација можда најгора. Тешко да нешто може да се уради, јер не наилазимо на разумевање Унмика и КЕК-а. Прошле године је Унмик прећутно одбио понуду Владе Србије да са 50 милиона киловат-сати месечно у зимском периоду помогне поправљање снабдевања грађана у деловима Косова и Метохије са већинским српским живљем – наглашава Кочановић.

Он каже да су можда политички притисци разлог за све дуже редукције струје у српским насељима, али да је на Космету проблем недостатак енергије.

– Када је дошао Унмик, са својих радних места је отерано више од 8.000 људи који су беспрекорно одржавали енергетски систем. Сада КЕК има проблема са стручњацима, али нема намеру да врати Србе на посао. Најаве да ће се у неким српским енклавама домаћинства снабдевати струјом генераторима нису дугорочно решење. Најбоље би било да КЕК дозволи да и Јавно предузеће "Електрокосмет" дистрибуира и продаје струју, јер би на тај начин сигурно био решен проблем са несташицама струје – сматра Кочановић.

Како јављају медији у Приштини, да би компанија изашла из економске кризе, у КЕК-у су одлучили да продају 29 станова, стамбене објекте саграђене пре 1999. године, хотел на Брезовици, 2.000 хектара земље у околини Обилића, више од 700 хектара земље око Батлавског језера и брану на Батлави и објекат "Тоскана". Против продаје делова КЕК-а је Привредна комора Косова која, према речима њеног потпредседника Сафета Грџалије, неће помоћи КЕК-у да изађе из кризе.

"Уколико није била довољна милијарда евра инвестиција, током ових година неће бити довољно ни то мало пара које би се добиле из те трансакције. Много би боље било да се нађе неко решење за побољшање управљања него да се прода и то мало имовине која припада радницима или јавног власништва, што ће отићи на рачуне одређених кланова или појединаца", рекао је Грџалија.