Девет генерација без посла

Прилужје – Смештено између две реке Ситнице и Лаба село Прилужје највећа је српска енклава на северу Косова и Метохије. До њега смо стигли магистралом из Косовске Митровице у пратњи џипа Унмик-полиције. Вучитрн, седиште општине, са остацима разваљених српских кућа и новосаграђеним албанским здањима, остао је за нама четрнаест километара, а до Приштине је недостајало осамнаест. Свуда уз пут билборди албанских политичких лидера са недавних избора на Косову (поједини су у "друштву" америчког председника Џорџа Буша).

Путоказа за скретање за Прилужје нема, а у селу смо сазнали да су га Албанци скинули.

Срби у овом крају немају ту привилегију да се крећу у пратњи припадника међународне полиције. Овим друмом они ретко путују и увек на сопствени ризик. До северне Косовске Митровице, где се налазе све институције државе Србије, најчешће користе воз, који из енклаве полази два пута дневно: у 7.55 и 14.35 часова, а враћа се у 11.35 и 18.35 часова.

– Овде живи 2800 душа у 600 домаћинстава. Расељених је 120 домаћинстава, 48 домаћинстава су Роми, који су од почетка делили са нама добро и зло, а остало су староседеоци. Нисмо се исељавали и не намеравамо. Директно смо повезани само са три километра удаљеном Племетином, која је такође у албанском окружењу – каже за наш лист Милан Дисић, секретар Месне заједнице у Прилужју.

Дисић 32 године ради у општини. Живи у десеточланој породици, са мајком, супругом, два сина, снахама и троје унучади. Кћерка му се удала у Прилужју, а пре само неколико дана добио је још једног унука, коме су дали име Саша. Срели смо га у центру села, у друштву пензионера ЕПС-а Буде Аритоновића, и инсистирао је да нас части пићем.

– У почетку је било много тешко – наставља причу Дисић у сеоској кафани са оронулим намештајем и импровизованом спортском кладионицом (компјутер и штампач на једном столу). – Сада се некако сналазимо. Приватне продавнице су добро опскрбљене, јер долазе Албанци, који доносе робу, дрва, угаљ... Метар сирових дрва кошта најмање 25 евра, угаљ преко 50. Ми имамо око 50 хектара наших шума, али људи не могу до њих да дођу, јер нису безбедни, а због тога годинама остаје необрађено и око 350 хектара њива.

Његов комшија Аритоновић истиче да село плаве и Лаб и Ситница. Ове године су имали поплаве, која су проузроковала огромне штете у пољопривреди, али и угрозила воду за пиће. Обојица се жале на учестале крађе. Нестају краве, трактори, аутомобили, фрезе... Сточни фонд се убрзано смањује, јер мештани продају, или кољу животиње. Боље је и то него да их "поједе" ноћ. Да би сачували скромну имовину, људи у домаћинствима на ободу села спавају на смену.

Свакодневно се дешавају и добре и лоше ствари (било је и рањавања Срба на које су пуцали Албанци). Ове године отворена је подстаница Косовске полиције (КПС) у Прилужју. У њој ради мало више Срба, али су под ингеренцијом Вучитрна. Мештани кажу да ни полицајци не смеју много да се мешају, али је њихово присуство важно у неким ситуацијама.

– У селу постоје основна и средња Техничка школа, која је пресељена из Обилића. Овде је и око 350 деце предшколског узраста, а немамо обданиште. Ако поштено причамо, од рата готово да ништа није урађено. Сада смо добили обећање да ће Влада Србије помоћи изградњу обданишта и спортске сале, како бисмо анимирали омладину. Девет радно способних генерација нема никакво запослење – каже мештанин Саша Андрић.

Прилужју је заиста потребна помоћ. У бившим друштвеним просторијама, полицијској станици и земљорадничкој задрузи смештене су расељене породице. Село је својевремено имало једно од најбољих културно-уметничких друштава "Његош" са свим секцијама (драмском, фолклорном, музичком...), које је освајало награде широм Србије. Сада немају средстава да обнове активности. Угашен је и фудбалски клуб "Радник".

Ако нешто добро функционише у Прилужју онда је то примарна здравствена заштита. Директора Дома здравља др Сретена Динића, који је ратне и поратне године провео са овим напаћеним народом (иако је из Ниша) нисмо затекли, јер је био на састанку у северној Косовској Митровици. Како је организован рад служби, објаснила нам је правница Валентина Здравковић:

– Поред Дома здравља постоји и пет истурених амбуланти у местима Бабин Мост, Граце, Племетина, Црквена Водица и Обилић. У сталном радном односу је 10 лекара, а радно ангажованих још осам из бившег Клиничког центра и Дома здравља у Приштини. Имамо интернистичку, педијатријску, офталмолошку, гинеколошку и стоматолошку службу, које покривају енклаве са око 10.000 становника. Поседујемо и апотеку, а када има лекова људи су задовољни.

Лекари и медицинско особље станују на овом подручју. Дом здравља у Прилужју ради 24 сата, а истурене амбуланте отворене су до 20 часова. Тежи болесници транспортују се у северну Косовску Митровицу. Проблем је што имају само једно исправно санитетско возило, које је увек ангажовано због потреба пацијената који примају хемотерапију, јер је број малигних обољења у порасту.

У Прилужју се приводи крају изградња православног храма, посвећеног Преображењу. Радници које смо затекли на градилишту рекоше да им није тешко и додадоше: "Само нек′ је здравља".