"Зеленашење" на модеран начин

"Узео сам једном кредит и никад више. Оно што причају банкари углавном нема везе са оним што ће касније наплатити и то је увек завијено у уговор тако да схватиш тек када је касно. После плаћања такса и провизија који су ми истерали последњу пару из џепа и када сам се коначно понадао да ће новац лећи на рачун, банка је уплатила 95 одсто вредности кредита и ако је по уговору требало цео износ. Тужио сам банку али од тога није било ништа, јер су и тај део увили у ,обланду’. Морао сам и да позајмљујем да бих купио ауто. Рата расте ли расте сваки месец, јер је везана за инфлацију, а треба издржати још четири године", жалио се један од "кредитних овисника". Иако су искуства мање-више слична, не постоји једна реч којом би могли да се опишу односи грађана према банкама код којих имају текући рачуне, картице или код којих су узели кредит. Грађани користе изразе: "деру", "дрпају", "зеленаше", па чак и "пљачкају".

Задужени Србин, по правилу, не зна колико ће га коштати кредит када уђе добровољно у банкарски "загрљај". Од тренутка кад потпише уговор суочава се са проблемом да практично није сигуран колико ће следећег месеца износити рата. Банкари користе могућност да различитим методама обрачуна камате, трошковима обраде документације, курсним разликама, платним картицама и другим услугама извуку што више новца од грађана који се задужују уз веома високе камате.

Колико банке могу добро да зараде на име провизије показује рачуница: само за један кредит од 10.000 евра уз провизију од три процента наплатиће 300 евра, а ако их одобри 1.000 инкасираће 300.000 евра.

Банке зарачунавају променљиве камате, рату усклађују са ЕУРИБОР–ом и курсом, а намећу и додатне провизије. Номинална камата као основна цена кредита, код већине банака постала је променљива категорија. Таквој камати додаје се и ЕУРИБОР, референтна камата на позајмице у еврима, који је за годину дана скочио за више од један одсто. На дан уплате кредита за девизне позајмице износ рате се усклађује са курсом евра, а ту су још многи скривени трошкови.

Зато је важно обратити пажњу и да ли је кредит индексиран у страној валути, јер на рату може драстично да утиче и курс динара.

Да су кредити скупи, одавно није вест. Камате на готовинске позајмице у неким банкама прелазе 35,5 одсто. Али, уз то морају да се плате и "дебеле" провизије за разне услуге, па и само да би са рачуна подигли сопствени новац. Провизије које банке наплаћују доста се разликују, у зависности од врсте кредита, и крећу се од један па и до три одсто.

За готовинске и потрошачке кредите наплаћује се накнада за обраду и осигурање кредита, као и провизија за администрирање. Код стамбених поред провизије за обраду захтева, осигурања код Националне корпорације, плаћа се и провизија осигурања кредита чија вредност зависи од односа износа и вредности. Приликом сваког одобрења кредита треба подићи и платити извештај Кредитног бироа, а за одобрење неких позајмица и меницу.

Ко се реши да кредит раније врати, то ће га коштати и до три одсто од вредности остатка дуга. Банке наплаћују и слање опомена нередовним клијентима.

Уколико, рецимо, купујете стан, морате рачунати на трошак преноса новца са рачуна купца на рачун продавца. Поједине банке наплаћују само фиксне износе по уговору, док друге процентуалне. Па тако, логично, што је износ већи, наравно, већа је и сума која мора да се издвоји за провизију. Ако су и купац и продавац у истој банци, провизија се креће од 750 динара фиксно па до око 0,20 одсто од вредности некретнине. Уобичајено је да банке не зарачунавају ову накнаду уколико оне одобре стамбени кредит.

Када је клијент – купац који уплаћује новац на рачун продавца у другој банци, тај трошак такође се негде плаћа фиксно, али код појединих банака и до 0,95 одсто. Примера ради, за стан који кошта 100.000 евра, накнада би износила 950 евра.

Такође, практично све банке на девизне приливе из иностранства зарачунавају провизију од 0,12 до 0,80 процената. То и не би било превише да нису установиле минималне износе који се морају платити без обзира на то колико је мало новца некоме стигло из иностранства. У пракси се показало да грађани на сваки девизни прилив плаћају далеко веће провизије од назначених.

Текући рачуни омогућавају позајмицу и друге погодности, а правило је да се отварање не наплаћује, као и уплате на рачун. Али, за скоро све остало, мора да се издвоји новац. Тако власник рачуна треба да има на уму да ће плаћати месечни трошак за одржавање рачуна, од 20 па до 150 динара ако је са "пакетом", а ако му банка пошаље опомену због уласка у недозвољени минус још од 100 до 230 динара. Деблокада рачуна кошта у неким банкама 250 динара, а неретко затварање мора да се плати 350 динара. У појединим банкама неопходни су и почетни трошкови од 220 динара од којих 100 динара за активирање рачуна. Поједине банке имају и пакете који омогућавају кориснику да добије платну и кредитну картицу, СМС обавештење о стању на рачуну, да дају трајни налог за плаћања, услуге електронског банкарства. Што је пакет већи, то је већа и цена месечног одржавања. Накнада за издавање чекова углавном износи од пет до десетак динара по чеку.

Уз то, неке наплаћују израду потврде на захтев корисника текућег рачуна која кошта и до 500 динара, а о историји стања рачуна стотинак динара.

Показало се да велики број грађана плаћа искључиво камате на дозвољени минус, и при том не враћа дуг. Ако је, рецимо, минус 20.000 динара целог месеца, на име камате од 2,5 одсто месечно се плаћа 500 динара, а ако се користи целе године долазимо до цифре од 6.000 динара. Ако се "уђе у црвено" са 5.000 динара на име затезне камате мора се платити још 250 динара, плус камата на дозвољени минус, а на то месечни трошкови одржавања, а дуг се при том не смањује.

Кредитне картице, које све више потискују позајмице, најновија су замка. Ако се "пластика", уз камате које иду и до 40 одсто годишње, олако "пегла" из дужничког кола је тек онда тешко изаћи. Око милион власника уз кредитне картице имају и издатке. Почев од чланарине која је на годишњем нивоу до хитне израде картица (нешто више од хиљаду динара). Банке ће наплатити и накнаду због неоснованих рекламација, гашења картице, слање извода поштом. Затим, ако загубите или заборавите ПИН код, нови ће вас коштати 300 динара. Подизање новца на банкомату матичне банке је бесплатно, али на свим осталим се зарачунава провизија од око три одсто.

Кредити су нужно зло и ако не морате, како је саветовао и гувернер Радова Јелашић, не задужујте се.

-----------------------------------------------------------

Све више жалби

Центру за заштиту корисника финансијских услуга НБС од почетка године до сада стигло је око 800 приговора на банке, што је за 1,9 пута више у односу на исти период лане. Највећи број жалби је на кредите, валутна клаузула, варијабилна камата, примена обрачунског курса и на проблеме са текућим рачунима, а половина тужакања односи се на осам банака.

Незадовољство грађана произилази, како образлажу из НБС, због недовољне информисаности о банкарским услугама, које су све разноврсније и софистицираније. Не разумеју и шта је номинална каматна стопа, ефективна, варијабилна, валутна клаузула, ревалоризација и индексација кредита....

Жалбе корисника кредита указују, истичу из НБС, да су проблеми у пракси многобројни. Због тога ће инсистирати на праву грађана да се информишу и упознају са свим обавезама које преузимају, али и на развијању и неговању фер односа банака према клијентима.

Народна банка је издала и проспект о кредитима у којем се грађани упозоравају да се пре узимања добро упознају са свим условима, јер кад се уговор потпише, мора да се испоштује. Зато треба најпре детаљно проверити колики су сви трошкови кредита који се плаћају банци и, што је још важније, да ли по уговору банка може независно од воље да промени услове кредитирања.

-----------------------------------------------------------

Фер конкуренција

Покрет за заштиту потрошача Београда намерава грађанима да омогућити преко говорног аутомата информације о банкарским услугама. Тако ће моћи да упореде и сазнају ко нуди најбоље услове кредитирања што ће натерати банке да буду конкурентније, уверен је председник покрета Петар Богосављевић. По њему високим каматама "кумује" картелизација банака, а Закон о банкама, како каже, форсира монопол на банкарском тржишту па би "држава требало да утврди монополски положај и у финансијској сфери". Непотпуна су и системска решења преузета из ЕУ, јер нису пренети механизми за њихово деловање.

– Србији је потребно дефинисање потрошачке политике, како је то учињено у свету и ЕУ, и то уз све елементе националне политике. Тиме би се успоставила фер конкуренција. Искуство Словеније, чија је организација потрошача учествовала у припреми потрошачке политике уласка у ЕУ, добро би нам дошло – каже он.

Верољуб Дугалић, генерални секретар Удружења банака Србије, пак, уверава да камате нису превисоке, ако се има у виду стопа инфлације и обавезне резерве, као и цена по којој се банке задужују у иностранству. Монопола нема, истиче, јер се банке грчевито боре за сваког клијента. А да их баш не "деру" показује и то што је профитна стопа банака у Србији износила седам одсто док је у другим земљама у транзицији већа од 10 процената.

-----------------------------------------------------------

Колико коштају рачуни у Словенији

Трошкови за вођење рачуна у Словенији износе од 1,9 до 7,3 евра и разликују се од тога какав је: код студентског се не наплаћује. а најскупље одржавање је за "златни".

Када је реч о картицама – подизање готовине са банкомата "Маестро" на другом аутомату је 0,47 евра (исто и у свим осталим државама ЕУ), ако је у другој валути онда је један одсто од износа.

Годишња чланарина, која се прве године не плаћа, за, рецимо, НЛБ виза картице кошта 16,6 евра. Трошкови осигурања у случају крађе или губитка виза или мастер картице, који су укључени у годишњу чланарину, износе 0,8 одсто од одобреног месечног лимита до 2.000 евра, а 0,9 одсто до 2.921 евро.

-----------------------------------------------------------

Водич за трошковник кредита

– Трошкове "обраде" кредита већина банака наплаћује од 0,5 до три одсто.

– За поједине кредите наплаћују се и трошкови осигурања, од 0,5 до два одсто.

– Као обезбеђење за неке кредите треба и меница која кошта 50 динара.

– Провизију за администрирање кредита банке наплаћују једном годишње у износу један-два одсто на остатак дуга до краја отплатног периода.

– За стамбене кредите осигурање код Националне корпорације фиксна кошта 30 евра.

- Извештај Кредитног бироа, по тарифнику Удружења банка, износи 205 динара.

– Интеркаларна камата наплаћује се најчешће код кредита са грејс периодом, и то од пуштања до уплате прве рате, најчешће у висини ЕКС.

– Висина рате зависи и од ЕУРИБОР-а, тромесечни је 4,8 одсто.

-----------------------------------------------------------

Камата најважнија

Приликом узимања кредита најбитнији делови уговора су подаци о висини камате – номинална представља само износ на месечном или годишњем нивоу, док ефективна укључује и друге трошкове, а на висину те стопе утиче и рок отплате кредита. За поједине кредите наплаћује се и такозвана интеркаларна камата, која се обрачунава од момента када клијент подигне кредит до прве рате коју уплати и најчешће је једнака ефективној.