Трећина пије воду сумњивог квалитета

Према подацима Републичког завода за јавно здравље око 50 одсто контролисаних водовода успева да обезбеди хемијски и микробиолошки исправну воду за пиће. Као илустрацију можемо навести податке из 2007. године када је од 155 контролисаних водовода само 47,75 одсто имало исправну воду за пиће. Упоређивањем података од 2002. до 2007. године може се наслутити благи тренд побољшања хемијског квалитета воде за приближно осам одсто, али овај тренд није био праћен и побољшањем микробиолошког квалитета. Према истим подацима најчешћи параметри физичко-хемијске неисправности су повећана мутноћа и боја, повишене концентрације гвожђа, мангана, амонијака, нитрата, нитрита као и повећан утрошак калијум-перманганата. Нарочито је критично стање у 30 одсто водовода који су хемијски и микробиолошки неисправни. Посебан проблем представља чињеница да чак 32 одсто становништва пије воду која се само делимично или уопште не контролише. Дакле у Србији не постоји ништа алармантно што се тиче квалитета воде за пиће, јер је стање непромењено већ четрдесетак година. Овакво стање може да укаже да се годинама није, или се веома мало улагало, у нова изворишта водоснабдевања, као и у постројења за прераду сирове воде.

Далеко боља слика се добија када се посматрају „велики“ водоводи, пре свега водоводи у Београду и у Новом Саду. Градски завод за јавно здравље из Београда прати квалитет воде за пиће тридесетак година и годишње испита преко 6.000 узорака. Од ових узорака је око 1,5 одсто физичко-хемијски и око 4,0 одсто микробиолошки неисправно што је у складу са дугогодишњим просеком и у потпуности се уклапа у захтеве Правилника који уређује квалитет воде за пиће. Неоспорно је да становници Београда пију хигијенски исправну воду за пиће чији се квалитет редовно контролише. Вода у Београду може бити квалитетнија, али то захтева додатна улагања. Ова улагања би се, пре свега, односила на замену хлора хлор-диоксидом и реконструкцију катастрофалне водоводне мреже. У овоме тренутку су реалнија и мање захтевнија унапређења у систему за прераду сирове воде него улагања која би се односила на замену дотрајалих цевовода.

Кад говоримо о квалитету воде у Новом Саду, као посебан проблем треба навести НАТО бомбардовање, чије последице веома опасно угрожавају зону изворишта. Поред лошег квалитета пијаћих вода у Србији се као посебан проблем јавља недостатак квалитетних изворишта сирове воде. Овај проблем је нарочито изражен у Војводини у региону Баната. Преко 75 одсто изворишта за водоснабдевање у Војводини чине подземне воде. Ове воде су по правилу, а поготову у Банату, оптерећене високим садржајима хуминских супстанци, амонијака, гвожђа, мангана, натријума и веома токсичног арсена. Садржаји ових параметара вишеструко прелазе границе које су прописане одговарајућим Правилником, њихово уклањање из сирове воде је веома компликовано и веома скупо.

За водоснабдевање се данас у Србији користе подземна и површинска изворишта. Од површинских захвата треба навести реке и површинске акумулације. О подземним акумулацијама и подземним извориштима има веома мало података тако да испитивања у овом смеру у сваком случају треба интензивирати. Сагледавајући свој развој до 2021. године, средином осамдесетих година двадесетог века донета је одлука да Србија нарасле потребе становништва и индустрије задовољи изградњом вештачких површинских акумулација.

Др Драган Манојловић

---------------------------------------------------

Шапцу петица за рециклажу

(/slika2)Шабачко Јавно комунално предузеће „Стари град” објавило је да дневно прикупи око три тоне папира за рециклирање.

– Папир се прикупља у специјалним контејнерима и подаци о прикупљеним количинама су прецизни”, казао је директор тог јавног предузећа Зоран Марковић. Он је навео и да Шапчани дневно направе 93 тоне смећа. Марковић је казао и да се од смећа које се рециклира у Шапцу дневно произведе 100 килограма алуминијумске амбалаже. Јавно предузеће не поседује информације о количини рециклиране пластичне амбалаже, јер се прикупљањем и прерадом тих производа баве приватне фирме. Шабачка депонија налази се у густо насељеном делу града, удаљена је 200 метара од главне улице. Према проценама стручњака, та депонија биће попуњена до краја 2010. године.

E. E.